Пос — различия между версиями

Материал из Коми тӧданін
(Полностью удалено содержимое страницы)
Строка 1: Строка 1:
 +
== ==
  
 +
Ф. КОРОԈОВ
 +
МЫЈ ЛӦӦ ПОԈІԎЕХԊІЗМ
 +
(ЛЫԂԂЫԌАН ԊІГА ЧЕԈАԂЈАСЛЫ)
 +
КОМІ ԊІГА ЛЕԆАНІН
 +
СЫКТЫВКАР 1930 ВО
 +
 +
<>
 +
 +
Туј сотсіаԋізмӧ
 +
 +
Кывзӧј! Кывзӧј!
 +
Сорԋітӧ Сотсіаԉізм ԋіма стантсіја, муԍар квајтӧԁ јукӧн ыҗԁа гыӧн.
 +
Кујім кыв ӧні колӧ тӧԁны быԁӧнлы:
 +
Вітвоԍа план,
 +
Промфінплан,
 +
Орԁјыԍӧм.
 +
Кујім лыԁпас колӧ тӧԁны быԁӧнлы:
 +
віт
 +
ԋоԉ
 +
ԍо.
 +
— Тыртам вітвоԍа план ԋоԉ воӧн!
 +
— Тыртам промфінплан ԍо прӧчент вылӧ!
 +
Сој вынјас вітвоԍа планлӧн јонмӧ. Најӧ Урал завоԁса стаԉкӧԁ чорыԁӧԍ. Најӧ воԉсалӧны реԉԍјас сывлытӧм лымја Алтај гӧра вывті ԁа піԍкӧԁӧкы Баумскӧј ущеԉԉӧјас. Најӧ кіԍталӧны вічко җыԋԋанјас, пӧртӧны стантсіјаса җыԋԋанјассӧ ԁа ӧтлаӧԁӧны ԁонбасса ԍӧԁ шом ԃԋепростројса јеҗыԁ шомкӧԁ.
 +
Ԋекущӧм олыԍтӧм Туркмеԋіјаса лыа вылӧ, кӧн вӧліны векԋіԃік трӧпајас вербԉуԁјаслӧн, быԁмӧны ԍера ԁа озокеріт вӧчан завоԁјас. Војвывса поԉарнӧј кыщсајын воԍԍіс меԁвоԇԇа вӧрпіԉітан завоԁ Карелԉеслӧн.
 +
333 ԍурс ԍікта-кара оланіна страна вежӧ асԍыс чужӧм.
 +
„ Мі мыјвермӧнја мунам сотсіаԉізмлаԋ. Мі лоам метаԉԉіческӧј странаӧн, автомобіԉа странаӧн, трактора странаӧн".
 +
(Стаԉін).
 +
 +
Лыа вывса реԉсјас
 +
 +
"ВКП (б) ЦК-ӧ, Стаԉін јортлы.
 +
Јуӧрт, мыј талун 7 ч. 6 мінутын Мӧскуаса каԁ ԍерԏі реԉсјас лунвывԍаԋ ӧтлааԍісны војвывса реԉсјаскӧԁ 648-ӧԁ кілометрын Луговаја стантсіјаԍаԋ.
 +
Туркԍіб куԅта пырмунан туј воԍԍіс 25/ІУ-30-ӧԁ воын. Стрӧітіс начаԉԋік Шатов.
 +
Реԉсјас ӧтлааԍісны.
 +
Туркԍіб — ӧԏі меԁвоԇԇатор вітвоԍа план-лӧн. Лӧсталӧны јеҗыԁ шпалјас. 1444 кілометр куԅта боԉшевістској туј јуковтіс пустыԋаті, воԍковтіс Казакстанса јујас, гӧрајас вомӧн.
 +
Тукԍіб міјан овмӧслы віԇтас уна ԍо міԉԉон шајт. Ԍемафорјас лӧԍӧԁӧма пустыԋаын воӧн җынјӧн воԇҗык строк ԍерԏі.
 +
Тајӧ амерікаса ӧԁјас панјӧм.
 +
Амерікаын воԉсалӧны туј 2 ԁа җын кілометрӧн лун, мі воԉсалім 4-ӧс.
 +
Амерікаса інжеԋер — експертјас мӧвпалісны вӧчны пос Іртыш ју вомӧн 26 тӧлыԍӧн, а мі стрӧітім 8 тӧлыԍӧн воԇҗык план ԍерԏіыс.
 +
Кыԇі стрӧітім?
 +
Ветымын граԁус војвывса кӧԇыԁ ԁырјі.
 +
Ветымын граԁус лунвывса жар ԁ ы р ј і.
 +
Ватӧг, јӧзтӧг мунім пустыԋа куԅа.
 +
Сеԍԍа воім!
 +
Сӧмын ԏехԋіка проԉетарскӧј ԍӧлӧмкӧԁ ӧтувтӧм, робочӧјјаслӧн, ԏехԋікјаслӧн ԁа інжеԋерјаслӧн героіческӧј орԁјыԍӧм верміс тајӧс вӧчны.
 +
Вот меԁбур уҗалыԍјас:
 +
Робочӧјјас:
 +
Ԉуԃін, Бріскін, Маженков, Балгајев.
 +
Інжеԋерјас:
 +
Шатов, Переԉман, Шермегорн, Бізгокін.
 +
Воԉсалыԍ начаԉԋікјас:
 +
Бубԉіков, Гнусарев.
 +
 +
Школа реԉсјас вылын
 +
 +
Турԍіб — школа. Тан-жӧ реԉсјас вылын вӧлі лӧԍӧԁӧма уҗалыԍјасӧс ԁорны нароԍнӧ
 +
школајас. Том казакјас, коԁјас сӧмын тӧԁлісны вербԉуԁјасӧс ԁа ԍојыԍ течӧм чомјас, велӧԁчісны плӧԏԋічајтны, стоԉарітны ԁа каменнӧј уҗӧ.
 +
Віт ԍурс морт бырӧԁісны асԍыныс лыԃԃыԍны-гіжны кужтӧмлунсӧ ԉікпунктјасын. Ӧні паԍтала воԍталӧма профԏехԋіческӧј школајас... курсјас машіԋістјаслӧн, конԁукторјаслӧн, провоԃԋікјаслӧн, стсепщікјаслӧн, смазчікјаслӧн, стрелочԋікјаслӧн.
 +
Тујлы ԍетасны 730 курсантӧс тајӧ воӧ. Тајӧ меԁвоԇԇа каԁрјас.
 +
Стрӧітԍӧны постојаннӧј школајас. Школајас, курсјас, общежіԏԏӧјас лӧԍӧԁӧны інԁустріаԉнӧј Казакстанлы выԉ промышԉеннӧј проԉетаріат.
 +
 +
Межа тӧԁтӧм мујас вылын
 +
 +
Межатӧм мујас вылӧ локтіс комбајн тракторкӧԁ. Тані сеԍԍа оз ло гӧр ԋі кокан.
 +
Тані ӧԏі трактор вежӧ 20 јон вӧлӧс. Стаԉінграԁын, Чеԉабінскын, Новоԍібірскын, Ԉеԋінграԁын, Харковын быԁмӧны трактор ԁоран куԅԋечајас. Ԍурс лыԁа стаԉ вӧвјас мунӧны гӧрны ӧтувја мулыԍ гектарјас.
 +
60 ԍурс трактор ӧні лептӧны ԋӧтчыԁ лептывтӧм му. Мі матыԍтчам Ԉеԋін лыԁпас
 +
ԁорӧ. Локтан воӧ мі воам сетчӧԇ. Віт во бӧрын міјан лоӧ міԉԉон җын стаԉнӧј вӧв.
 +
Ӧтка, ічӧԏік овмӧсјас вежԍӧны гырыԍ, ӧтувја овмӧсјасӧн.
 +
Саԉскын Ростов ԁорын, 128000 гектар му вылын шԉівквіԇӧ совхоз „Гігант". 128000 га! Мӧвпыштлӧј, ыҗыԁӧ тајӧ места! Ԋекӧн ставмувылас абу тащӧм ԋаԋ уҗалан овмӧс. "Гігант" вывса уҗалыԍ арміја воԇын муныԍ отраԁ сотсіаԉіԍԏіческӧј фронт вылын — кӧԇан фронт вылын уҗалыԍ арміја.
 +
 +
Фабрік трубајас кыщ піын
 +
 +
Быԁмӧны выԉ фабрікјас, завоԁјас, шахтајас, еԉектростантсіјајас. Завоԃіталӧны уҗавны выԉ ԁомнајас, выԉ цехјас, выԉ корпусјас.
 +
Гырыԍ строіԏеԉствојас — Ԁԋепрострој, Тракторстрој, Стаԉгрес ештӧны воԇҗык строкыԍ. Парԏіјаса 16-ӧԁ сјезԁ кежлӧ ештіс-ԋін Стаԉінграԁса трактор вӧчан завоԁ. Тајӧ во петкӧԁліс, мыј робочӧјјас уҗалан бур ентуԅіазмӧн ԁа ԏехԋіческӧј персонал бура уҗалӧмӧн амерікаса ӧԁјас вермам ԋе сӧмын суӧԁны, но і панјыны.
 +
Со лыԁпасјас: Стаԉінграԁ трактор вӧчан завоԁса ыжԁа куԅԋечнӧј цех Амерікаын вӧчԍӧ 284 лун. Стаԉінграԁса тракторнӧі завоԁ боԍтчыліс вӧчны 369 лунӧн, а збыԉ вылӧ вӧчіс 264 лунӧн. Ԉіԏејнӧј цехлы колӧ вӧлі
 +
ештӧԁны 366 лунӧн. Вӧчӧм ештіс 191 лунӧн.
 +
Стаԉіԋграԁса трактор вӧчан завоԁ јуԉ тӧлыԍԍаԋ завоԃітіс леԇны јон „Інтернатсіонал“ тракторјас.
 +
А Магԋітӧстрој, Ԃԋепрострој, Волго-ԁон!
 +
Магԋітострој-металлургіческӧј завоԁ, ыжԁанас лоӧ мӧԁ ставму вылас. Стаԉ вӧчан промышԉенноԍт оз-на помԋіт тащӧм ыҗыԁ завоԁ строітӧм, таԇі прізнајтӧны мукӧԁ госуԁарствоса спетсіаԉістјас. Тајӧ аԁԇывтӧм завоԁыс лоӧ вӧчӧма кык воӧн. Амеріка тащӧм завоԁсӧ стрӧітіс 12 во.
 +
Магԋітострој понԁас леԇны кык міԉԉон ԁа җын тонна чугун быԁ во, мыјԁта ӧні леԇӧны 20 уралса завоԁ ставныс ӧтлаын. Тајӧ абу лотӧмтор, лоӧ кык во бӧрын.
 +
Ԁԋепрострој - еԉектріческӧј респубԉіка респубԉіка пыщкын. 80 ԍурс вӧв вына 9 турбіна кутас бергавны сені. Ԃԋепр ју вомӧн җынсӧ-ԋін вӧчӧма плоԏіна стаԉнӧј Станнеј щітјасӧн.
 +
Ԃінаміт ԁа троԏім& торјӧԁлӧны із щупӧԁјас Ԁԋепр вывса порогјаслыԍ. Еԉектріческӧј піла, пԋевмаԏіческӧј ԍверлӧ, еԉектріческӧј ԏіскі, парӧвӧј кранјас таԇі оборуԁујтӧма ԁԋепрострој. Сӧмын-на воӧн җынјӧн коԉі плӧԏԋікјаслӧн черјас зущкыны завоԃітӧмԍаԋ. Ӧні најӧӧс вежіс еԉектрічество. Сӧмын мехаԋізатсіја ԁорыԍ јонҗыка ԍінмаԁ шыбытчӧ
 +
гырыԍ ӧԁјас. Ԋіӧԏік мінут прӧста каԁ коԉԉалӧм — лозунг Ԁԋепростројлӧн.
 +
Тащӧм лозунг міјан строіԏеԉстволӧн.
 +
Ԁԋепрострој-піԋа Ангарстрој ԁінын, — віԍталіс ԋеважӧн геԋераԉнӧј план лӧԍӧԁӧм вылын уҗалыԍ, Сојузса Госплан преԅіԃіумса шԉен Коваԉовскӧј јорт.
 +
Ангара ју вылын лоӧ вӧчӧма ваӧн уҗалан комбінат (гіԁро-комбінат), коԁі кутас ԍетны 20 міԉԉон кіловат еԉектрічество.
 +
Ангарстрој воԇын лоантор, міјан сотсіаԉіԍԏіческӧј „аскіалун".
 +
Меԁым сіјӧс встреԏітны, колӧ боԍтны нӧшта гырыԍ ӧԁјас.
 +
1924-1928 војасын мі мунім, кыпалім ӧкмыспӧв ӧԁјӧнҗыка Амеріка ԁорыԍ, кыкпӧв ӧԁјӧ Ангԉіјаыԍ.
 +
Мі вермам ԁа і кутам мунны нӧшта ӧԁјӧ. Сӧмын сы вылӧ колӧ мӧвпавны ԁа уҗавны бурҗыка ӧніја ԁорыԍ, колӧ лоны југыԁ јурјас ԁа меԍԏер& кіјас.
 +
 +
Робочӧј проізвоԁство вылын кӧԅаін
 +
 +
Завоԃітны уҗӧԁны стрӧітчан став гігантјас-фабрікјас, завоԁјас, тујјас, тракторјас, автомобіԉјас поԅӧ сӧмын сек, кор міјан лоӧны міԉԉон выԉ ногӧн велӧԁӧм кваԉіфітсірованнӧј уҗалыԍјас.
 +
Міјанлы колӧ ԍо ԍурс спетсіаԉістјас: ԍӧлӧмԍаԋ сотсіаԉізм стрӧітыԍ іԋжеԋерјас, ԏехԋікјас, агрономјас, економістјас.
 +
Тајӧ ԍо ԍурсјассӧ, тајӧ міԉлонјассӧ колӧ велӧԁны зев регыԁӧн. Он-кӧ регыԁӧн лӧԍӧԁ выԉ каԁр — ԋӧжмас сотсіаԉізм строітӧм&.
 +
Кыԇ-нӧ велӧԁны? Важ ногӧн? Кыԇі вӧлі Роԍԍіјаын важӧн ԁа кыԇі ӧні мунӧ капітатаԉістјаслӧн? Оз. Важ ногӧн велӧԁны сотсіаԉізм стрӧітыԍјасӧс оз поԅ. Капітаԉісԏіческӧј фабрікааԁ робочӧјыԁ машіналы соԁтӧԁ (придаток), капітаԉістлӧн барыш боԍтан істочԋік. Сӧмын сы бокԍаԋ віԇӧԁӧ капітаԉістыԁ робочӧј вылаԁ. Унҗык пычкыны, ещаҗык ԍетны, — капітаԉістлӧн меԁколанторјыс.
 +
Робочӧј капітаԉіст фабріка вылын — сӧмын асԍыс уҗалан вынсӧ вузалыԍ. Фабрікајас капітаԉістлӧн. Сіјӧ вермӧ меԁавны ывла вылыԍ робочӧјӧс, вермӧ-жӧ шыбытны бӧр најӧӧс ывла вылӧ, кор сылы окота. Капітаԉіст оз тӧжԁыԍ робочој велӧԁчӧм јылыԍ.
 +
Ԇік мӧԁ нога робочӧј сӧветскӧј фабрікаын. Сіјӧ абу сӧмын вӧчыԍ, сіјӧ абу сӧмын машіналӧн пріԁаток. Робочӧј міјан проізвоԁствоын коԉԉекԏівнӧј кӧԅаін. Талун машіна ԁорын, аскі вермас лоны ізобретаԏеԉӧн, аскомыԍ проізвоԁствоын уҗ сувтӧԁыԍӧн. Інжеԋер ԁа ԏехԋік мӧԁ пӧлӧс положеԋԋӧынӧԍ-жӧ міјан фабрікјас вылын капітаԉіст фабріка вылын ԁорыԍ. Сен інжеԋер сулалӧ вылын робочӧјјасыԍ. Сіјӧ кывзыԍ, велӧԁчӧм, пріказчік капітаԉістлӧн. Бура служітӧмыԍ капітаԉістԍаԋ сылы унаыԍ ԍурлӧ гырыԍ кусӧкјас кӧԅаін пызан вылыԍ.
 +
Міјан фабріка вылын інжеԋерыслӧн могыс уӧԁпӧлӧс&. Сӧветскӧј інжеԋер абу барышын &мчаствујтыԍ, а сотсіаԉізм стрӧітан уҗын &рчаствујтыԍ. Сіјӧ ԏехԋіческӧј нырнуӧԁыԍ ро&Аочој массалӧн, кыԇі јонҗыка тӧԁыԍ јорт.
 +
 +
Кущӧм ужалысјас міјанлы колӧны
 +
 +
ԃерт, ԋі робочӧј, ԋі інжеԋер сӧветскӧј фабріка вылӧ оз вермы велӧԁчыны важ ног. Сотсіаԉіԍԏіческӧј фабрікајаслы колӧны сещӧм робочӧјјас, сещӧм інжеԋерјас, коԁјас еԍкӧн ез сӧмын тӧԁны аԍԍыныс станок, аԍԍыныс машіна, но меԁ тӧԁісны став уҗлыԍ процессӧ, меԁ тӧԁіс „коԁі кытчӧ“. Міјанлы колӧны сещӧм робочӧјјас, інжеԋерјас, коԁјас еԍкӧн вермісны ковмаскӧ ӧԏі станок, машіна вежны мӧԁ машіна станок вылӧ, коԁјас меԁ вермісны вӧтчыны ԏехԋіка вежԍӧм бӧрԍа ԁа аԍныс јӧткісны ԏехԋікасӧ воԇӧ.
 +
Талун ӧԏі пӧлӧс машіна кажітчӧ меԁбурӧн, а аскі важ машіна вежԍӧ выԉ вылӧ.
 +
Воԇыԍ воԇӧ машіна боԍтӧ проізвоԁстволыԍ став процессӧ. Робочӧјлы колӧ быԁ вежԍӧм встречајтны кужӧмӧн. Сылы колӧ лоны гӧтовӧн кокԋіа ӧԏі пӧлӧс уҗԍаԋ вуҗны мӧԁ пӧлӧсӧ, ӧԏі станокԍаԋ мӧԁӧ. Станокԍаԋ — брігаԁаӧн цекӧн веԍкӧԁлыԍӧ, а сы бӧрын завоԁӧн, трестӧн, овмӧсӧн веԍкӧԁлан сӧветӧн. Тащӧм-жӧ міјанлы колӧ і інжеԋер.
 +
Тајӧ, ԃерт-на, оз петкӧԁлы, мыј робочӧјлы ԁа інжеԋерлы колӧ лоны ставсӧ тӧԁыԍӧн
 +
(,,всезнайки“). „Ставсӧ тӧԁыԍјасӧн" міјан каԁын лоны оз поԅ. ,,Ставсӧ тӧԁыԍјас“ ӧні меԁԉок уҗалыԍјас. Рабочӧјлы ԁа інжеԋерлы колӧ тӧԁны сещӧм торјас, коԁјас отсӧгӧн регыԁ каԁӧн поԅӧ тӧԁмаԍны проізвоԁственнӧј выԉ обстановкаӧн, тӧԁмаԍны выԉ уҗ условіјӧӧн. Најӧлы колӧ лоны, кыԇ шуласны, поԉіԏехԋіческі тӧԁыԍӧн, мӧԁ ногӧн-кӧ шуны, уна бокԍаԋ ԏехԋіческі тӧԁыԍӧн. Тајӧ уна тӧԁӧмсӧ оз ков гӧгӧрвоны, мыј робочӧј вермас лоны „вурԍыԍӧн, вунԁыԍӧн ԁа і пӧԉанӧн ворсыԍӧн", быԁтор вылӧ маԍԏерӧн.
 +
Уна бокԍаԋ ԏехԋіческі тӧԁсаӧн колӧ гӧгӧрвоны сіԇі, мыј тӧԁны уна бокԍаԋ уҗлыԍ ԏехԋіческӧј процесс, тӧԁны ӧніја ԏехԋікалыԍ поԁув, сылыԍ меԁјон пружінасӧ ԁа обществсннӧј значеԋԋӧсӧ.
 +
Поԉіԏехԋіческӧј велӧԁчӧм ԍетӧ оз омӧԉіка тӧԁӧм, спетсіаԉноԍԏ, а сіјӧ вӧчӧ поԅанаӧн ӧԁјӧ велӧԁчыны кущӧм колӧ спетсіаԉностӧ, вӧчӧ поԅанаӧн вежны уҗ.
 +
 +
Талун робочӧј, аскі інжеԋер.
 +
 +
Меԁвоԇԇа вітво бӧрын лоӧ мӧԁ, сеԍԍа којмӧԁ.
 +
Том војтыр-кӧ меԁвоԇԇа вітвоԍа план отсалӧны олӧмӧ пӧртны гырыԍјаслы асланыс вын ԍерԏі, мӧԁ вітвосӧ најӧ аԍныс-ԋін кутасны пӧртны олӧмӧ рабочӧјјасон. Талунја піоԋерјас во 5-6 бӧрын лоӧны шоферјасӧн,
 +
тракторістјасӧн, машіԋістјасӧн, пілотјасӧн, сԉесарјасӧн, інжеԋерјасӧн, ԏехԋікјасӧн ԁа с. в. Сы вӧсна ӧні торја јона колӧ мӧвпавны міјан быԁмыԍ чеԉаԃлы поԉіԏехԋіческӧј велӧԁ-
 +
чӧм ԍетӧм јылыԍ. Віт во борын поԉіԏехԋіческӧј поԁготовка ковмас јонҗыка ӧніја ԁорыԍ. Ԏехԋіка віт во бӧрын лоӧ нӧшта вылын ӧніја ԁорыԍ. Быԁ проізвоԁство лоӧ јон-
 +
җыка мехаԋіԅірујтӧма. Уҗ вежлалӧм, ӧԏіпӧлӧс уҗԍаԋ мӧԁ пӧлӧсӧ вуҗӧм, лоӧ јона. Сотсіаԉіԍԏіческӧј карјасын рабочӧјјас кутасны уҗавны завоԁјасын і му вылын, станок берԁын і комбајн вылын.
 +
Ӧні фіԅіческӧј уҗ зев-на јона торјалӧ умственнӧј уҗыԍ. Ӧткымын јӧз ԋемнысӧ уҗаласны фіԅіческӧј уҗ, мӧԁ умственнӧј. Ӧԏі пӧлӧс јӧз уҗалӧны јонҗыка кінас, мӧԁпӧлӧс јурнас. Таԇі вӧлӧма, тащӧм ем, сӧмын тащӧм оз ков лоны.
 +
Став јӧзлы колӧ уҗавны јурӧн і кіӧн. Сетчӧ мі мунам. Тајӧс ӧԁԇӧԁны вермас паԍкыԁа поԉіԏехԋізм паԍкӧԁӧм.
 +
Том војтырлы поԉіԏехԋіческӧј велӧԁӧм ԍетӧм понԁа міјанлы колӧ тышкаԍны зев чорыԁа, ліч леԇлытӧг.
 +
 +
Маркс поԉіԏехԋізм јылыԍ.
 +
 +
Поԉіԏехԋіческӧј велӧԁчӧм јылыԍ гіжліс-ԋін Маркс. Сіјӧ меԁвоԇ інԁіс, робочӧј класслы-пӧ колӧ поԉіԏехԋіческӧј школа. Маркс ногӧн поԉіԏехԋіческӧј школалы колӧ:
 +
Оргаԋізујтны чеԉаԃлыԍ уҗ фабріка уҗын:
 +
тӧԁмӧԁны ԏеоріјаӧн ԁа пракԏікаӧн ӧніја ԏехԋікаӧн;
 +
велӧԁны вӧԃітчыны проізвоԁство вывса струментјасӧн;
 +
велӧԁны уҗавны кіӧн і јурӧн;
 +
Маркс поԉіԏехԋіческӧј школа вылӧ інԁігӧн, мыј сіјӧн робочӧј классӧн меԁбур школа, інԁіс щощ: тащӧм школа вермас лоны сек, кор робочӧј класс мырԃԃас буржуаԅіја кіыԍ влаԍт. Капітаԉізм ԍама оласног ԁырјіыԁ поԉіԏехԋіческӧј школаыԁ оз вермы лоны.
 +
Капітаԉістыԁ оз тӧжԁыԍ рабочӧјтӧ велӧԁныԁ. Сылы колӧ унҗык барыш. Сіјӧ пычкӧ робочӧјлыԍ став вынсӧ. А кор ставсӧ кыскас& шыбытӧ ывла вылӧ. Најӧ вежыԍ пыԃԃі век ԍурӧны уҗтӧм јӧз піыԍ выԉјас.
 +
Ԏехԋіка вежԍӧмыԁ капітаԉісттӧ оз-жӧ тревожіт. Бурҗык уҗалыԍјасӧс бӧрјӧмӧн ԁа ԍуԍҗык нырнуӧԁыԍјасӧс ас берԁас бур ԁон вылӧ кыскӧмӧн капітаԉіст чукӧртӧ колана мынԁа кваԉіфітсірованнӧј уҗалыԍјасӧс, а ічӧԏік уҗјас вермас вӧчны омӧԉіка велӧԁыштӧм-тӧԁмӧԁыштӧм робочӧј.
 +
Мӧԁ-ԋін лоӧ, кор проізвоԁствоас кӧԅаінӧн лоӧ ачыс робочӧј классыс. Секі уҗалан вын вылӧ віԇӧԁӧм лоӧ мӧԁ пӧлӧс. Бырӧны мӧԁа-мӧԁнысӧ вылӧ лӧгалыԍ робочӧј ԁа кӧԅаін. Коԅаін — сіјӧ-жо і уҗалыԍ. Сы вӧсна сіјӧ віԇтӧмӧн віԇӧԁӧ воԇӧ вылӧ, аслас чеԉаԃ вылӧ. Сы вӧсна і Маркс гіжліс, мыј проԉетаріат госуԁарствоын паԍкыԁа паԍкалӧ быԁмыԍ војтырлы поԉіԏіческӧј велӧԁом ԍетӧм.
 +
„Меԁвоԇԇа меропріјаԏԏӧјас робочӧј ревоԉутсіјалӧн, — гіжліс Маркс," — лоӧны, ԃерт,
 +
оз ӧткӧԃӧԍ быԁ госуԁарствоын, сӧмын быԁлаын вермасны лоны тащӧм мерајас: быԁмыԍ том војтырлы общественнӧј ԁа труԁӧвӧј велӧԁчӧм ԍетӧм, ԁугӧԁны, чеԉаԃӧс ӧніја ног уҗӧԁӧмыԍ, ԁугӧԁны чеԉаԃӧс експлоаԏірујтӧмыԍ. Велӧԁӧмсӧ јітны проізвоԃіԏеԉнӧј уҗкӧԁ.
 +
Мӧԁлаын Маркс гіжліс таԇ: выԉ оласнога обществоын быԁ том морт 9 аросԍаԋ понԁас уҗавны проізвоԃіԏеԉнӧј уҗ вылын. Сіԇі-жӧ ԋекущӧм ыҗыԁ морт оз вермы лоны шыбытӧма тащӧм правілӧыԍ, мыј морт кутас уҗавны, меԁым-ԍојны, ԋе сӧмын јурӧн, но і кіӧн“.
 +
Уҗ колӧ лоны поԁулӧн быԁ велӧԁчан ԁа велӧԁан уҗын.
 +
 +
Ԉеԋін ԁа парԏіја школа јылыԍ.
 +
 +
Ԉеԋін - Маркслӧн меԁбур учеԋік, ревоԉутсіја уҗ нуны завоԃітігас-на інԁыліс велӧԁчан уҗ проізвоԃіԏеԉнӧј уҗкӧԁ ӧтувтӧм бурлун вылӧ. Сіјӧ комын во сајын-ԋін, 1897-ӧԁ воын, гіжліс:
 +
„Оз поԅ воԇыса олӧмын чајтны том војтырӧс велӧԁан уҗ торјӧн проізвоԃіԏеԉнӧј уҗыԍ; ԋі велӧԁӧм, ԋі велӧԁчӧм проізвоԃіԏеԉнӧј уҗтӧг, ԋі проізвоԃіԏеԉнӧј уҗ велӧԁӧм ԁа велӧԁчӧмкӧԁ ӧтлаавтӧг оз вермы лоны пуктӧма сещӧм вылӧ, кущӧмӧс корӧ ӧніја ԏехԋіка“.
 +
Абу куш проізвоԃіԏеԉнӧј уҗ, а велӧԁӧмкӧԁ ԁа велӧԁчӧмкӧԁ јітӧм уҗ. Куш ԋіга ԍерԏі ԁа куш маԍԏерствоӧ велӧԁӧмјаскӧԁ тышкаԍліс Ԉеԋін. Сӧмын уҗкӧԁ јітӧм велӧԁчӧм,
 +
сӧмын велӧԁчӧмкӧԁ јітӧм уҗ вермас лоны уҗалыԍ јозӧс велӧԁан іԃеалӧн.
 +
Та јылыԍ веԍкыԁа шуӧма коммуԋіст парԏіја программаын:
 +
„17 арӧԇ уҗалыԍ војтыр чеԉаԃӧс ԁон боԍттӧг вԍеобщӧј велӧԁӧм ԁа поԉіԏехԋіческӧј (тӧԁмӧԁны уҗалігӧн ԁа велӧԁігӧн проізвоԁство став отраԍԉјасӧн) велӧԁчӧм ԍетӧм".
 +
„Общественно-проізвоԃіԏеԉнӧј уҗкӧԁ јітӧԁ кутыԍ, коммуԋіст оласногса обществолы шԉенјасӧс лоԍӧԁыԍ јеԃінӧј труԁӧвӧј школа олӧмӧ пӧртӧм”.
 +
Мі тӧԁмалім кыԇі гӧгӧрволісны поԉіԏехԋіческӧј школа јылыԍ Маркс ԁа Ԉеԋін. Сы јылыԍ-жӧ шуӧма коммуԋіст парԏіја программаын.
 +
Поԉіԏехԋіческӧј школа — сіјӧ сещӧм школа, коԁі:
 +
нуӧԁӧ велӧԁӧм ԁа велӧԁчӧм проізвоԃіԏеԉнӧј ужкӧԁ ӧтувтчӧмӧн;
 +
тӧԁмӧԁӧ ԏеоріја вылын ԁа пракԏіка вылын проізвоԁство отраԍлјасӧн:
 +
велӧԁӧ вӧԃітчыны прӧстӧјҗык інструментјасӧн;
 +
лӧԍӧԁӧ бур шԉенјасӧс коммуԋіԍԏіческӧј обществолы.
 +
Вот тащӧм школа вӧсна колӧ тышкаԍны ԁа і тышкаԍӧ-ԋін парԏіјалы, комсомоԉечлы, піоԋер оргаԋізатсіјалы.
 +
 +
Мыјла міјан ез вӧв поԉіԏехԋіческӧј велӧԁӧм
 +
 +
— Мыјла-нӧ ӧнӧԇ міјан ез вӧв поԉіԏехԋіческӧј школаыс?
 +
— Мыј восна сӧмын ревоԉутсіја 13 во
 +
тырігӧн завоԃітім ԍорԋітны сбыԉвылӧ поԉіԏехԋіческӧј школа лӧԍӧԁӧм јылыԍ!
 +
— Мыјла сӧмын ӧні мі лӧԍӧԁчам мобіԉізујтны став чеԉаԃӧс тышкаԍны поԉіԏехԋізм вӧсна школаын, клубын, піоԋер отраԁын.
 +
Віԍталам: ревоԉутсіја завоԃітчігӧн школа јылыԍ ԃекларатсіјаын Луначарскіј јорт гіжліс:
 +
Сӧмын ԋінӧм тај ез ло. Школа ез матыԍмы фабріка берԁӧ. Уна школајас ез нулыны чеԉаԃӧс веԍіг екскурԍіја вылӧ. Первојсӧ сіјӧ вӧлі сы вӧсна, мыј став страна паԍта муніс гражԁанскӧј војна. Колӧ вӧлі мезԁыԍны помещікјасыԍ, капітаԉістјасыԍ ԁа најӧн меԁалӧм врагјасыԍ. Колӧ вӧлі віԇны Окԏабр.
 +
Војна вӧсна промышԉенноԍԏ уԍі увлаԋ. Фабрікјас, завоԁјас сувтісны, школаӧ віԇӧԁӧ&лыны вӧлі ԋекор. Сещӧм-жӧ олӧм вӧлі і ԍіктын. Сеԍԍа і аԍныс школајасыс војна бӧрԏіыԁ ез прамӧја уҗавны. Вӧлі щыг, кӧԇыԁ. Щыг вӧлі і велӧԁыԍыс. Ез вӧв ԋіга, бумага, черԋіла ԋі каранԁаш. Тащӧм каԁын ԋекоԁлы јурас ез волы уҗ ԁа велӧԁчӧм ӧтувтӧм јылыԍ мӧвп.
 +
 +
Поліг тырјі віԁлӧгјасԍаԋ — вужвыјӧн бергӧԁӧмӧԇ
 +
 +
Војна бӧрԍа војас мунісны кіԍԍӧм фабрікјас, завоԁјас, тујјас сувтӧԁӧм, лоԍӧԁӧм
 +
вылӧ; пӧраԁок лӧԍӧԁԍіс і школаын. Чужіс піоԋер оргаԋізатсіја 1922 воын. Ӧԁјӧ сіјӧ јонміс ԁа паԍкаліс. Ловԅӧԁісны школасӧ. Школаын вӧлі сӧмын велӧԁӧны. Ԍорӧнҗык-ԋін школа петіс общественнӧј уҗ вылӧ.
 +
Војԁӧр школа вӧчавліс поліг тырјі завоԃітчӧмјас, а сеԍԍа воԇыԍ воԇӧ паԍкоԁіс общественнӧј уҗсӧ. 1923-ӧԁ воын общественнӧј уҗ нуісны еща школаын-на. 1924 воын нӧшта ԋӧжјӧ, 1925,26 воын школа петіс-ԋін зев паԍкыԁ уҗ вылӧ.
 +
Тајӧ-жӧ каԁын общественнӧј уҗ піоԋер уҗын лоі меԁыҗыԁ могӧн. Ӧбществснно-полезнӧј уҗ јітіс школаӧс ԁа піоԋер оргаԋізатсіјаӧс олӧмкӧԁ, ӧніја каԁкӧԁ, сотсіаԉізм стрӧітӧмкӧԁ ԁа матыԍтіс классӧвӧј тыш берԁӧ. Сӧмын тајӧ каԁнас школа ԋі піоԋер оргаԋізатсіја ез нулыны чеԉаԃӧс уҗ вылӧ, ез нулыны веԍіг екскурԍіјајас вылӧ, кыԇ вӧлі гіжӧма школа јылыԍ 1918 воԍа ԃекларатсіјаын, кыԇ гіжӧма коммуԋіст парԏіја программаын.
 +
Овмӧс кыпӧԁан каԁӧ кыԇкӧ сетчӧԇ ԃелӧ ез вӧв. Ԁа і ачыс школаыс сек оліс аԍсӧ кыпӧԁан каԁ. Сеԍԍа кыԇкӧ быԏԏӧ велалісны сіԇсӧ овны. Наркомпрос, школа, ԋі піоԋер оргаԋізатсіја ез тӧжԁыԍны поԉіԏехԋізм вӧсна. Пеԁагогіка журналјасын веԍіг та јылыԍ ԁугԁісны гіжны.
 +
Таԇ вӧлі кытчӧԇ міјан страна ез вуҗ выԉ
 +
ԏехԋіка ԍерԏі овмӧссӧ бергӧԁӧмлаԋ, кыԇ шуӧны сотсіаліԍԏіческӧј реконструктсіја нуӧԁӧмӧ. Ԍерпасыс ԇікӧԇ вежԍіс. Завоԃітчісны сорԋіјас том војтырлы поԉіԏехԋіческӧј велӧԁӧм ԍетӧм јылыԍ.
 +
Најӧ быԁмісны, кытчӧԇ ез ло гӧгӧрвоанаӧн быԁӧнлы, мыј школа поԅӧ вӧчны сещӧмӧн, кыԇі інԁӧма парԏіја программаын. Та јылыԍ-жӧ віԍталіс аслас ԁоклаԁын Н. К. Крупскаја госуԁарственнӧј учонӧј сӧвет заԍеԁаԋԋӧ вылын, 1929 воӧ тулыснас.
 +
 +
Мый јылыԍ віԍталіс Наԃежԁа Констанԏіновна
 +
 +
Фабрік-завоԁјас ԇоԋталӧмԍаԋ выԉ гырыԍ фабрік-завоԁјас стрӧітӧмӧ вуҗӧм кыпӧԁіс поԉіԏехԋіческӧј велӧԁӧмлыԍ коланлунсӧ, сіјӧн кутісны тӧԁмаԍны уҗалыԍ јӧз.
 +
Коԁ ԍурӧ велӧԁыԍјас пӧвсыԍ војтырӧс велӧԁӧмын јурнуӧԁыԍјас пӧвсыԍ ез аԁԇыны сещӧм бергӧԁчӧмсӧ ԁа век-на куш ԋіга ԍерԏі велӧԁчӧм ԁорјісны. Сӧмын налӧн ԁорјӧм ез отсав. Ачыс олӧмыс кучкіс куш ԋіга ԍерԏі велӧԁӧм вылӧ ԁа чорыԁа сувтӧԁіс поԉіԏехԋіческӧј велӧԁӧм ԍетӧм јылыԍ.
 +
Наԁежԁа Констанԏіновна шуіс, мыј вежӧмлы, реконструктсіја нуӧԁомлы зев ыҗыԁ бур вајӧ уҗалыԍ јӧзлыԍ тӧԁӧмнысӧ поԉіԏехԋізм бокԍаԋ кыпӧԁӧм.
 +
„Міјан страна, — гіжліс Крупскаја, — ӧнӧԇ-на вӧлі промышԉенноԍтӧн зев бӧрӧ коԉӧм странаӧн. Ӧні сіјӧ мунӧ інԁустріаԉізатсіја туј
 +
куԅта і важ немӧвӧјԍа уҗалан ԍамыԍ коԉӧны бӧрӧ, најӧӧс зырӧ бур ԏехԋіка ԍерԏі вӧчӧм выԉ гырыԍ промышԉенноԍт".
 +
„Сӧмын вочасӧн вежԍӧ ԏехԋіка, — гіжліс сіјӧ воԇӧ, — вочасӧн вежԍӧ уҗалан ног. Робочӧјлы сы вӧсна колӧ кужны пріспособԉајтчыны проізвоԁство выԉ условіјӧјасӧ, велӧԁчыны выԉ ногӧн уҗавны".
 +
Н. К. Крупскаја том јӧзлы поԉіԏехԋіческӧј велӧԁӧм ԍетӧм вӧсна меԁԍӧлӧмыԍ тышкаԍыԍ морт. Сіјӧ муԇлытӧг гіжліс ԁа віԍтавліс поԉіԏехԋіческӧј школа јылыԍ. Став гіжӧԁјасыс сылӧн поԉіԏехԋіческӧј велӧԁӧм јылыԍ чукӧртӧма торја ԋігаӧ. Гіжӧԁјас сылӧн гӧгӧрвоана быԁ лыԃԃыԍны кужыԍ мортлы.
 +
Отвылыԍ& Н. К. Крупскајакӧԁ поԉіԏехԋіческӧј школа вӧсна тышкаԍіс і комсомол. Наркомпроскӧԁ венԅігӧн комсомол тӧжԁыԍіс школајасын ԉучкіа уҗ сувтӧԁӧм вӧсна, школајас проізвоԁствокӧԁ јітӧм вӧсна, уҗӧн ворсӧм тујӧ пуктӧмлы паныԁ. Ӧні Наркомпрос воіс комсомолкӧԁ ӧԏі кывјӧ.
 +
 +
Парԏіјнӧј совешщаԋԋӧ поԉіԏехԋізм јылыԍ
 +
 +
„Сӧветскӧј школалӧн меԁыҗыԁ тӧԁчана торјыс — поԉіԏехԋізм", — шуіс јӧзӧс велӧԁан уҗ сувтӧԁӧм куԅа 1930-ԁ воԍа апреԉ тӧлыԍԍа парԏіјнӧј совещаԋԋӧ.
 +
Мыј сещӧм поԉіԏехԋіческӧј велӧԁӧмыс? Велӧԁӧмсӧ проізвоԃіԏеԉнӧј уҗкӧԁ ӧтувтӧм,
 +
велӧԁӧмӧн ԁа уҗӧн общественнӧј проізвоԁство меԁгырыԍ отраԍԉјасӧн тӧԁмӧԁӧм, наука ԍерԏі проізвоԁство тӧԁмалӧм, ӧніја уҗын колана інструментјасӧн велӧԁӧм — вот кыԇі парԏіјнӧј совещаԋԋӧ шуіс поԉіԏехԋіческӧј школа јылыԍ.
 +
Таԇі-жӧ шулісны поԉіԏехԋізм јылыԍ Маркс ԁа Ԉеԋін.
 +
"Міјан школајас, — інԁӧма совещаԋԋӧ шуӧмын, — ӧніја каԁӧԇ-на ез лоны збыԉвылӧ поԉіԏехԋіческӧј школајасӧн. Ӧніја школа сулалӧ зев ылын проізвоԁствоԍаԋ, велӧԁӧмыс абу јітӧма завоԁ, фабріка, совхоз, колхозын колана челаԃ уҗкӧԁ. Чеԉаԃ петӧны школајасыԍ колана уҗ уҗавны кужтӧг. Најӧ оз вермыны сувтны кваԉіфітсірованнӧј робочӧјјасӧн.
 +
Школа ԁа сотсіаԉіԍԏіческӧј олӧм лӧԍӧԁӧм требоваԋԋӧ кост лоі торјалӧм".
 +
Колӧ вужвыјӧн выԉпӧв лӧԍӧԁны школа. Школалы колӧ лоны поԉіԏехԋіческӧјӧн; сещӧм школаӧн, коԁі еԍкӧн оргаԋізујтӧ чеԉаԃлыԍ уҗ, тӧԁмӧԁӧ чеԉаԃӧс обшественнӧј проізвоԁствоӧн, общественнӧј уҗӧн.
 +
Меԁым ӧніја школаыԍ вӧчны поԉіԏехԋіческӧј школа, колӧ сіјӧс матыԍтны проізвоԁство берԁӧ.
 +
Ыҗыԁҗык арлыԁа чеԉаԃ меԁ вермісны уҗавны фабрік-завоԁын, меԁ вермасны тӧԁмавны бура оргаԋізујтӧм фабрікӧн, завоԁӧн,
 +
еԉектростантсіјаон, совхозӧн, колхозӧн,
 +
сіԇ-жӧ меԁ вермісны уҗавны нароԍнӧ чеԉаԃлы лӧԍӧԁом цехјасын. Сы могыԍ колӧ
 +
лӧԍӧԁавны рајонувса бура оргаԋізујтӧм маԍԏерскӧјјас. Тајӧ маԍԏерскӧјјаслы ковмас јітчыны фабрікјаскӧԁ, завоԁјаскӧԁ, а уҗыс сені сувтӧԁԍӧ оз сӧмын велӧԁыԍјасӧн, но-і кӧԅајствеԋԋікјасӧн. Колӧ лӧԍӧԁны поԉіԏехԋіческӧј школалы бур велӧԁыԍјасӧс,
 +
важ школаын велӧԁчӧм јӧзӧс выԉпӧв зелӧԁыштны.
 +
Піоԋер клубјас, ԏехԋіческӧј ԁа віԇму уҗалан стантсіјајас, чеԉаԃ ԏеатрјас, кінојас колӧны лоны поԉіԏехԋіческӧјӧн велӧԁчӧм ԍетан уҗын јурнуӧԁыԍјасӧн.
 +
Вот меԁгырыԍ шуӧмјас II парԏіјнӧј совещаԋԋӧлӧн поԉіԏехԋізм јылыԍ.
 +
Сы вӧсна колӧ вермаԍны, сіјӧс колӧ пӧртны олӧмӧ.
 +
 +
Куш кыв вылын велӧԁчӧм — меԁыҗыԁ опасноԍт
 +
 +
Поԉіԏехԋізм јылыԍ ԍорԋітігӧн парԏіјнӧј совещаԋԋӧ зев јона ԃівітіс школајасын куш кыв вылын, куш ԋіга ԍерԏі велӧԁӧм.
 +
Со мыј та јылыԍ віԍталіс РСФСР-са Нароԁнӧј Коміссар проԍвешщеԋіја Бубнов јорт.
 +
,Мыј велӧԁчыԍ вӧчӧ урок вылын? Кывзӧ компԉекснӧј маԏеріал 14,5%, лыԃԃыԍԍӧ 10%, гіжӧ 10,5%, арталӧ 11,25%, јуалӧм вылӧ віԍталӧ 27,5% . Тані куш ԍорԋі вылын велӧԁчан школа, а абу труԁӧвӧј".
 +
Таԇі віԍталіс Бубнов јорт школајас віԁлалӧм маԏерјалјас ԍерԏі.
 +
"Колӧ мыјвыныԍ, — шуӧ Бубнов јорт, — кучкыны куш кыв вылын ԁа куш ԋіга ԍерԏі велӧԁӧм куԅа. Ӧні сетчӧ меԁјона колӧ кучкыны. Сетчӧ міјанлы колӧ шыбытны став вын“.
 +
Сіјӧ-жӧ віԍталіс: Украінаса коміссар Скрыпԋік јорт:
 +
"Меԁјон тыш колӧ нуны куш ԋіга ԍерԏі ԁа кывјӧн велӧԁан школакӧԁ".
 +
Ӧтпырјӧ парԏіјнӧј совещаԋԋӧ інԁіс і мӧԁ ԉок вылӧ — ремеслоӧ вывті шыбытчӧм вылӧ, ічӧтԍаԋ кущӧм-кӧ профеԍԍіја велӧԁӧм вылӧ. Мукӧԁ кӧԅајствеԋԋікјас, Тсентраԉнӧј інԍԏітут труԁаса ԃіректор Гаԍԏев моз-жӧ, лыԃԃӧны кымын ӧԁјӧ-пӧ верман велӧԁны поԁростокӧс станок берԁын уҗавны, сіјӧ і бур. Најӧ оз мӧвпавны, мыј міјан робочӧјлы колӧ лоны быԁ бокԍаԋ раԅвітӧј мортӧн, налы меԁтыкӧ вӧлі бур токар, сԉесар ԁа с.в.Став мукӧԁ нога велӧԁчӧм на ногӧн ԋінӧм оз сулав. Најӧ том јӧз уҗавны велӧԁӧм вылӧ тӧԁлытӧгныс воӧны буржуазнӧј мӧвпјаслаԋ. Тащӧм віԇӧԁӧмсӧ парԏіјнӧј совещаԋԋӧ шуіс Ԉеԋін інԁӧԁјаслы воча муныԍӧм&.
 +
 +
Классјас ԁа звонокјас пыԃԃі лабораторіјајас ԁа труԁԃістсіпԉіна
 +
 +
Парԏіјнӧј совещаԋԋӧ ошкіс Наркомпрослыԍ ԁа комсомоллыԍ школа выԉног лӧԍӧԁӧм јылыԍ ӧтувја шуӧм.
 +
Тајӧ шуӧмјассӧ колӧ тӧԁны быԁ том мортлы, быԁ акԏівістлы, быԁ піоԋерлы. Сіјӧс леԇӧма торја ԋігаӧн Госуԁарственнӧј Ізԁаԏеԉствоын: „Школа в период сотсиалистической реконструкции".
 +
Меԁыҗыԁ торјыс тајӧ шуӧмјасас поԉіԏехԋізм вӧсна вермаԍӧм, куш ԋіга ԍерԏі велӧԁӧмкӧԁ вермаԍӧм. Наркомпрос шуӧмын фабрічно-завоԁскӧј ԍеміԉетка (ФЗԌ) јылыԍ шуԍӧ, мыј ФЗԌ-лы колӧ лоны збыԉвылӧ поԉіԏехԋіческӧј школаӧн, мукӧԁ став школалы прімерӧн. Тајӧ-жӧ шуӧмын інԁыԍԍӧ воԍтыны сы мынԁа ФЗԌ, меԁ робочӧјјаслыԍ став чеԉаԃсӧ 1931-32-ӧԁ велӧԁан воԍаԋ сенјасын велӧԁны. 1930-31-ӧԁ во шуӧма велӧԁны робочӧјјаслыԍ чеԉаԃӧс торја каԏегоріјајасыԍ:
 +
Метаԉԉістјасӧс............. 150000
 +
Горԋакјасӧс ................ 10000
 +
Хімікјасӧс.................. 35000
 +
Тексԏіԉщікјасӧс.............150000
 +
Ԃеревообԃелочԋікјасӧс . . . 30000
 +
Піщԉікјасӧс................. 30000
 +
Бумажԋікјасӧс.............. 100000
 +
Жеԉезноԁорожԋікјасӧс . . .30000
 +
став мукӧԁјасӧс............. 10000
 +
Тајӧ плансӧ олӧмӧ пӧртӧм вӧсна колӧ вермаԍны комсомолкӧԁ ӧтвылыԍ піоԋерјаслы, најӧ пыр нуӧԁӧмӧн колӧ кыскыны став чеԉаԃӧс сіјӧ тыш вылӧ.
 +
ФЗԌ проізвоԁство берԁса школа јонҗыка вермӧ лоны поԉіԏехԋіческӧј школаӧн мукӧԁ школа ԁорыԍ. Тајӧс колӧ регыԁӧн вӧчны. Та вылӧ ем ӧԏік туј — јітчыны проізвоԁствокӧԁ, чеԉаԃлыс уҗ оргаԋізујтны проізвоԁство вылын. Ічӧт арлыԁԍаԋ велӧԁігӧн,
 +
чеԉаԃлы ԍетны возможнӧԍт тӧԁмаԍны проізвоԁствоӧн завоԁса лабораторіјаын, проізвоԁственнӧј кабіԋетјасын, ремонтнӧј тсехјасын.
 +
Быԁ ФЗԌ-ын колӧ лоны ічӧт арлыԁа чеԉаԃлы уҗаланінјас, маԍԏерскӧјјас, а гырыԍҗыкјаслы — учебно-проізвоԁственнӧј тсехјас завоԁ берԁын, ԉібӧ школа берԁын. Школа берԁса тсехјаслы колӧ уҗавны завоԁса тсехјас праваӧн.
 +
Тајӧ уҗалан комнатајас, маԍԏерскӧјјас, тсехјас кутасны ԍетны чеԉаԃлы поԉіԏехԋіческӧј тӧԁӧм, лӧԍӧԁны наыԍ ӧтувја уҗалыԍјасӧс, оргаԋізованноԍт, уҗ ԁістсіпԉіна, паԍкӧԁны ԏехԋіческӧј тӧԁӧм.
 +
Меԁ бурҗыка муніс проізвоԁственнӧј велӧԁӧм ФЗԌ-ын, колӧ оргаԋізујтны на вылын шефство фабрічно-завоԁскӧј школајаслы (фабзаучјаслы). Кӧні поԅӧ колӧ лӧԍӧԁны ФЗУ-лы ԁа ФЗС-лы ӧтувја учебно-проізвоԁственнӧј лабораторіјајас, кабіԋетјас, куԉтурнӧј залас, площаԁкајас, учебно-проізвоԁственнӧј тсехјас ԁа с. в.
 +
 +
Міјанлы оз ковны "кыша јӧзӧс" лӧԍӧԁыԍ школајас
 +
 +
Наркомпрос аслас шуӧмын мӧԁ щупӧԁа (II ст.) школајас јылыԍ інԁӧ „поԉіԏехԋіческӧј велӧԁӧм лӧԍӧԁӧм могыԍ шӧр школајасӧс колӧ выԉ ногӧн лӧԍӧԁны, кытӧн меԁбӧрја позја-
 +
лӧма куш кыв вылын ԁа ԋіга ԍерԏі велӧԁӧм. Уна мӧԁ щупӧԁа школа ӧні-на уна ногӧн мунӧны важ гімнаԅіјајаслаԋ „кыш пыщкӧ“ јӧрмӧм јӧзӧс лӧԍӧԁӧ-ԁа, поԉіԏехԋіческӧј школа ԁорыԍ бокын. Сы вӧсна і комсомол јона тышкаԍіс мӧԁ щупӧԁа школаса гырыԍ группајас, ԏехԋікумјасӧ профԏехшколајасӧ пӧртӧм вӧсна, коԁјас еԍкӧн кутісны леԇны шӧр спетсіаԉістјасӧс. Парԏіјнӧј совещаԋԋӧ сіԇі і вӧчіс ԁа нӧшта соԁтіс, мыј ԏехԋікумјаслы ԁа профԏехшколајаслы колӧ сувтны профеԍԍіонаԉно-поԉіԏехԋіческӧј школајасӧн, а ԋе сӧмын профеԍԍіонаԉнӧјӧн. Тајӧ зев колана. Тајӧ нӧшта петкӧԁлӧ, кущӧм ыҗыԁ значеԋԋӧыс поԉіԏехԋізмлӧн, оз сӧмын робочӧјјасӧс лӧԍӧԁӧмын, но і інжеԋерјасӧс ԁа ԏехԋікјасӧс велӧԁӧмын.
 +
Наркомпрос шуӧмын колхозса том војтыр школа (ШКМ) јылыԍ сіԇ-жӧ шуԍӧ, мыј ШКМ-лы, колӧ лоны поԉіԏехԋіческӧјӧн. „Колӧ — інԁӧма тајӧ шуӧмас, — јонҗыка велӧԁны віԇму уҗалан гырыԍ машінајас, ԁвігаԏеԉјас, бурҗыка лӧԍӧԁны проізвоԁственнӧј велӧԁӧм віԇму овмӧсса прӧԁукта переработајтан гырыԍ преԁпріјаԏԏӧса рајонјасын. Колӧ јітны велӧԁан став преԁметјас проізвоԁственнӧј велӧԁӧмкӧԁ ԁа общественно-поԉезнӧј уҗкӧԁ. Ԁорвыв коԉԉекԏівізатсіја рајонјасын ШКМ-лы колӧ лоны“ велӧԁчан ԁа уҗалан тсехӧн колхоз берԁын. Проізвоԁственнӧј велӧԁӧм колӧ јітны колхозлы колана прамӧј уҗӧн, велӧԁан
 +
(учебнӧј) овмӧс школалӧн колӧ лоны колхоз овмӧс јукӧԁӧн.
 +
Кыԇі мі аԁԇам, тані поԉіԏехԋіческӧј велӧԁӧмыԁ сувтӧԁԍӧ меԁвоԇӧ-жӧ.
 +
ФЗԌ, ШКМ ԁа мӧԁ щупӧԁа школа јылыԍ быԁ шуӧмын Наркомпрос інԁалӧ щӧщ і велӧԁыԍјасӧс поԉіԏехԋіческі велӧԁӧм јылыԍ. Ԃерт, важ пӧраын велӧԁчӧм велӧԁыԍ (веԍіг кӧԏ і сӧвет влаԍт ԁырјі-ԋін) велӧԁчывліс-кӧ сӧмын кыв вылын (словеснӧја), сещӧмыԁ оз вермы бура веԍкӧԁлыны поԉіԏехԋіческӧј школаӧн.
 +
Колӧны выԉ велӧԁыԍјас, коԁјаслӧн ем поԉіԏехԋіческӧј поԁготовка. Важјассӧ колӧ выԉпӧв велӧԁны.
 +
 +
Быԁ трактор поліԏехԋізмӧ велӧԁӧ.
 +
 +
"Поԉіԏехԋізм, коԁӧс велӧԁӧны кыԇ торја преԁмет — абу поԉіԏехԋізм, а прамӧј поԉіԏехԋізм сещӧм, коԁі јітчӧма преԁпріјаԏԏӧкӧԁ, общественно-колана (поԉезнӧј) уҗкӧԁ. Ӧні став олӧмыс тојлалӧ ԍетчӧ&, меԁ тащӧм ловја поԉіԏехԋізмсӧ завоԃітны олӧмӧ пӧртны".
 +
Таԇі ԋеважӧн віԍталіс Н. К. Крупскаја. Тајӧ міјанлы оз ков вунӧԁны, поԉіԏехԋіческӧј велоԁӧмлы туј інԁалігӧн.
 +
Поԉіԏехԋізм абу торја наука. Поԉіԏехԋізмлы колӧ пырны быԁ преԁметӧ: фізікаӧ,
 +
хіміјаӧ, маԏемаԏікаӧ, обществовеԃеԋԋӧӧ ԁа с. в. Меԁ ез вӧв ӧԏік преԁмет, коԁі еԍкӧ ез отсав велӧԁчыԍлы гӧгӧрвоны ӧніја выԉ ԏехԋіка, ӧніја машінаа уҗ. Сы вӧсна быԁ преԁмет велӧԁԍӧ сіԇі, меԁ велӧԁчыԍјас уҗалісны проізвоԁԁԏеԉнӧј уҗын. Проізвоԃіԏеԉнӧј уҗ — поԁув поԉіԏехԋізмлӧн.
 +
Сӧмын оз вермы быԁ уҗ лоны бур поԁулӧн поԉіԏехԋіческӧј велӧԁӧмӧн. Ӧтка уҗ, ічӧт креԍԏана овмӧсын, кӧн абу ԋекущӧм машіна, оз ԍет ԋінӧмтор, мыј ԍетас ыҗыԁ овмӧс, фабріка-кӧрттуј, ԃепо, совхоз, колхоз. Мыј нӧ вӧчны сещӧм школајаслы, коԁјас зев ылынӧԍ ыҗыԁ проізвоԁствоԍаԋ, ԁа гӧгӧр сӧмын посԋіԃік овмӧсјас ԁа кустарјас?
 +
Тајӧ јуалӧм вылӧ віԍталӧ Ԉеԋін. Сіјӧ тајӧ став условіјӧјассӧ арталӧмӧн гіжліс:
 +
"Колӧ пырыԍ пыр-жӧ вуҗны поԉіԏехԋіческӧј велӧԁӧм вылӧ. Ӧніԍаԋ-жӧ кутчіԍны пӧртны олӧмӧ верманаторјас поԉіԏехԋіческӧј велӧԁӧмӧ вуҗны лӧԍӧԁчӧм могыԍ:
 +
а) Ветлыны матыса еԉектріческӧј стантсіја вылӧ ԁа вӧчны сы вылын кымынкӧ ԉектсіја опытјасӧн, вӧчны пракԏіческӧј уҗјас еԉектрічествокӧԁ. Лӧԍӧԁны ԃетаԉнӧј программајас (ӧԏікыԍ, ветлыны 5-10 ԉектсіја вылӧ, 1-1 тӧлыԍ кежӧ ԁа с. в.):
 +
б) Сіԇ-жӧ быԁ бурҗык совхозӧ;
 +
в) Сіԇ-жо — бурҗык завоԁӧ;
 +
г) Еԉектрічество ԁа поԉіԏехԋіческӧј велӧԁӧм јылыԍ пракԏіческӧј уҗјасӧн веԍкӧԁлыны, екскурԍіјаӧн ԁа с. в. Веԍкӧԁлыны колӧ мобіԉізујтны став інжеԋерјасӧс, агрономјасӧс, став уԋіверԍіԏетса фіԅіко-маԏемаԏіческӧј факуԉԏет помалыԍјасӧс:
 +
ԁ) Вӧчавны ічӧԏік муԅејјас поԉіԏехԋіческӧј велӧԁӧм јылыԍ, парохоԁјас, појезԁјас ԁа с. в. Тајӧ вывті коланатор (архіважно). Мі — корыԍјас. Міјанлы колӧны стоԉарјас, сԉесарјас. Быԁӧнлы колӧ лоны стоԉарӧн, ԍԉесарӧн і с. в., сӧмын общеобразоваԏеԉнӧј ԁа поԉіԏехԋіческӧј міԋімум соԁтӧԁӧн".
 +
Таԇі гіжліс Ԉеԋін 1920 воын, кор міјан овмӧсным вӧлі ԇоԋнас кіԍԍӧма.
 +
Сеԍаԋ уна во-ԋін візувтіс. Кыпӧԁчісны выԉ еԉектростантсіјајас. Гырыԍ карјасԍаԋ најӧ вуҗісны ічӧт карјасӧ, ԍіктјасӧ-ԁа. Соԁісны, јонмісны колхозјас. Јона-ԋін уна лоі воԇԇа серԏі фабрік-завоԁјас. Быԁмісны выԉ гігантјас-фабрікјас, завоԁјас, совхозјас. Зев уна лоіны бур колхозјас. Ԍо міԉԉонјас вылӧ быԁ во ԍіктӧ локтӧны машінајас. Трактор абу-ԋін ԍіктын аԃԇывтӧмтор. Ԍојасӧн артавԍӧны тракторнӧј колоннајас. Машінајас луныԍ-лунӧ пыԁӧҗык пырӧны міјан овмӧсӧ. Быԁ лун соԁӧны возможноԍтјас пуктыны поԉіԏехԋіческӧј велӧԁӧм. Міјанлы најјасӧс колӧ аԁԇыны. Меԁԍа ылысса ԍіктын поԅӧ піԍкӧԁны туј поԉіԏехԋізм нога велӧԁӧмлы.
 +
Быԁ трактор — нагԉаԁнӧј учебԋік поԉіԏехԋізмлӧн.
 +
 +
Аԍныс велӧԁчыԍјас, аԍныс агрономјас
 +
 +
Мыј вӧчны сещӧм чеԉаԃлы, коԁјас олӧны оргаԋізујчытӧм ԍіктын, кӧні абу-на колхознӧј уҗыс?
 +
Меԁвоԇын колӧ кутчіԍны віԇму овмӧсса уҗ тӧԁмавны. Шкоԉнӧј участок пыр, чеԉаԃса колхозјас пыр, школалы колӧ пырны віԇму овмӧсса уҗас ԁа кыпӧԁны сіјӧс выԉ щупӧԁӧ, бурлаԋӧ.
 +
Школајас агрономіԅірујтӧм матыԍтас најјасӧс поԉіԏехԋізм нога велӧԁӧмас. Школалы колӧ велӧԁны чеԉаԃӧс мувіԇ уҗавны оз ԃеԁјас моз (гӧрјӧн ԁа ӧткӧн), а машінаӧн ԁа арԏеԉӧн. Школалы колӧ завоԃітны воԇҗык гӧрны коԍкӧмјас, воԇҗык весавны кӧјԁыс ԁа протравітны. Школа нырнуӧԁыԍ-воԇмӧстчыԍ воԇын ічӧԏік меропріјаԏԏӧјас куԅа, сеԍԍа і віԇму овмӧсӧ машінајас ԍујӧмын: вунԁан, ыщкан, кӧԇан машінајас ԁа тракторјас. Шкоԉԋік меԁ быԁтор кужіс вӧчны: весавны кӧјԁыс, протравітны, мувынԍӧԁанјас інԁыны, кужны вӧԃітчыны машінајасӧн.
 +
1-ја щупӧԁа школаын велӧԁчыԍјас (старшӧј группаса) вермасны раԅны прӧстӧјҗык машінајас ԁа велӧԁчыны сіјӧн веԍкӧԁлыны. Матыса совхозӧ екскурԍіја, кӧні ем трактор& вартан машіна ԁа мукӧԁ машінајас, кӧні ем
 +
бура лӧԍӧԁӧм скӧтвіԇанін, кујӧԁвіԇанін, пԉеменнӧј скӧт і с. в., лоӧ меԁбур пракԏікаӧн. Екскурԍіја, кӧԏ-і ічӧԏік, завоԁӧ, еԉектростантсіјаӧ јешщӧ паԍкӧԁас поԉіԏехԋіческӧј кругозор ԍіктса чеԉаԃлыԍ. Кіно-переԁвіжка, коԁі петкӧԁлӧ міјанлыԍ стрӧітчӧмјас, техԋіческӧј бур ԋіга, міјан стрӧітчӧмјас јылыԍ хуԁожествоа ԉіԏература (боԍтам Туркԍіб јылыԍ) вермасны ԍетны унатор поԉіԏехԋіческӧј велӧԁӧмын.
 +
Школа берԁса маԍԏерскӧјјас вермасны сіԇ-жӧ паԍкӧԁны поԉіԏехԋічечкӧј& кругозор. Пуа ԁа кӧрта кӧлујӧн уҗалӧм, аероплан, трактор, автомобіԉ, ԃінамо-машіна моԃеԉјас вӧчӧмјас чеԉаԃӧс матӧстас техԋіка берԁӧ, отсалас матыԍсчыны& поԉіԏехԋіческӧј поԁготовка берԁӧ.
 +
Тащӧм тујјас поԉіԏехԋізмлӧн меԁԍӧкыԁ условіјӧјасын.
 +
 +
Колхозјасԍаԋ — тсехјасӧ пракԏіка вылӧ.
 +
 +
Ԃерт, јона кокԋыԁҗык пӧртны олӧмӧ поԉіԏехԋізмсӧ колхоз берԁса школаын. Колхозын емӧԍ веԉ уна машіна. Унҗык сені мӧԁ пӧлӧс ӧтка креԍԏана овмӧсјас ԁорыԍ. Мӧԁ ногӧн сені оргаԋізујтӧма уҗыс. Колхознӧј уҗ лоас поԁулӧн поԉіԏехԋіческӧј велӧԁӧмын. Сы вӧсна колхозын чеԉаԃлыԍ уҗ оргаԋізујтӧм зев ыҗыԁ мог.
 +
Колхозса школаыԍ велӧԁӧм петӧ ремонтнӧј маԍԏерскӧјӧ, скӧтвіԇанінӧ, опытнӧј му вылӧ. Велӧԁыԍ тані абу ӧтнас. Сылы отсалас тракторіст, агроном. Најӧ лоӧны выԉ велӧԁыԍјасӧн. Колхозын кокԋіԁҗык ӧтлаавны велӧԁчӧмсӧ проізвоԃіԏеԉнӧј уҗкӧԁ. Колхоз топыԁа јітчӧма каркӧԁ. Сы вылын шефствујтӧ кущӧмкӧ завоԁ. Шефјас унаыԍ сетчӧ волӧны. Унаыԍ волӧны сетчӧ і робочӧј брігаԁајас. Тајӧ ставыс топыԁа колхозсӧ јітӧ інԁустріјакӧԁ, фабрік-завоԁса уҗкӧԁ.
 +
Фабріка-шеф, фабрічно-завоԁскӧј ԍеміԉетка, піоԋерјас пыр гӧтовӧԍ воԍтыны тсехлыԍ ӧԇӧс колхозса чеԉаԃлы уҗавны.
 +
Колхозса шкоԉԋікјас вермасны локны фабріка вылӧ оз сӧмын екскурԍіјаӧн, но і тӧлыԍ мӧԁ уҗавны фабрік вылас. Тајӧ-і лоӧ поԉіԏехԋізмнас.
 +
Колхозса велӧԁчыԍјас вермасны (ԁа і ԁолженӧԍ) ԋе сӧмын уҗавны тсехын, щӧщ тӧԁмаԍны інжеԋерјас отсаԍӧмӧн проізвоԁствоса ԏехԋіканас. Сӧмын секі чеԉаԃ вермасны гӧгӧрвоны збыԉ вылӧ карлыԍ ԁа ԍіктлыԍ јітчӧмсӧ, коԁӧс куш ԋіга ԍерԏі гӧгӧрвоны ԍӧкыԁ. Машінајаслӧн шыјас, проԉетаріатлӧн оргаԋізованноԍт петкӧԁласны нырнуӧԁан роԉԍӧ робочӧј класслыԍ. Колхозса чеԉаԃ тӧԁмаԍасны выԉ олан ногӧн — бытӧвӧј коммунајаскӧԁ, фізкуԉтурнӧј залјаскӧԁ, стаԃіонјаскӧԁ. Аԁԇылӧмјассӧ, тӧԁмалӧмјассӧ на-
 +
јӧ нуасны колхозӧ. Таԇі бырӧ немовӧјԍа косталӧм карлӧн ԁа ԍіктлӧн.
 +
 +
Совхоз — поԉіԏехԋізм куԅа меԁбур школа ԍіктын
 +
 +
Колхоз берԁса школалы-кӧ кокԋіԁ пуктыны поԉіԏехԋіческӧј велӧԁӧм, јешщӧ-на бура поԅӧ пуктыны совхоз берԁын.
 +
Совхозын јешщӧ бура оргаԋізујтӧма уҗ, сіјӧ јонҗыка мехаԋіԅірујтӧма. Колхозын-кӧ коԍілкакӧԁ ортчӧн мунӧны-на косаӧн ыщкыԍјас, вартан машіна шы пыщкын-кӧ кылӧ чепјасӧн вартӧм, тракторкӧԁ-кӧ ортчӧн ружтӧ-на ӧԏі вӧла плуг, то совхозын сещӧмыс абу-ԋін. Совхозын быԁлаын машіна. Сы вӧсна совхозын агрономіја вылынҗык колхозын ԁорыԍ. Сы вӧсна поԉіԏехԋізмлы емҗык сені паԍкалана тујыс. Совхозын велӧԁӧм поԅӧ ӧтувтны проізвоԃіԏеԉнӧј велӧԁӧмкӧԁ. Бура оргаԋізујтӧм скӧтвіԇанін, опытнӧј му, лабораторіја, кӧні мунӧны уна опытјас, — сені колӧ чеԉаԃлы велӧԁчыны агрономіјаӧ, накӧԁ колӧ јітчыны школалы. Быԁ преԁмет школаын — маԏемаԏіка, фіԅіка, хіміја, јеԍԏествознаԋіјӧ, обществовеԃеԋіјӧ — колӧ лӧԍӧԁны віԇму овмӧсса проізвоԁство ногӧн. Секі лоӧ поԉіԏехԋіческӧј велӧԁӧм. Ԋінӧм і шуны, мыј совхоз топыԁҗыка јітчӧма каркӧԁ колхоз ԍерԏі. Овлӧ — колхоз берԁын сулалӧ завоԁ. Унаыԍ-і сов-
 +
хозлӧн аслас овлӧ завоԁјас. Тајӧ ԍето возможноԍт тӧԁмаԍны машінајаскӧԁ, завоԁса уҗ пуктӧмкӧԁ. Тані јонҗыка тыԁалӧ промышԉенноԍтлӧн ԁа ԍіктса овмӧслӧн јітчӧм.
 +
Таԇі колӧ паԍкавны ԍіктын поԉіԏехԋіческӧј велӧԁӧмлы.
 +
 +
ФЗԌ — карса школа
 +
 +
Кыԇі кутас нуӧԁԍыны поԉіԏехԋізм карын? Карын ӧні ем кык пӧлӧс школа: ФЗԌ ԁа прӧстӧј карса ԍеміԉетка, коԁі проізвоԁствокӧԁ абу јітчӧма. Ԃерт, поԉіԏехԋізм нога велӧԁӧм кутас мунны мӧԁ тујӧԁ. ФЗԌ — регыԁӧн лоӧ поліԏехԋіческӧј школаӧн. Карса прӧстӧј ԍеміԉеткаын мі сӧмын-на боԍԍім бергӧԁчыны поԉіԏехԋізмлаԋ.
 +
Уна ФЗԌ ӧніӧԇ проізвоԁствокӧԁ јітчӧмнысӧ оргаԋізујтӧны сӧмын екскурԍіјајас пыр. Тајӧ еща, Екскурԍіја ФЗԌ-лӧн поԉіԏехԋізмлаԋ меԁвоԇԇа воԍков. Веԍіг планӧвӧј екскурԍіјајас оз тырмымӧн тӧԁмӧԁны проізвоԁствокӧԁ. Сы понԁа екскурԍіјаыԍ ӧпріч колӧ нуӧԁны преԁпріјаԏԏӧса јукӧнјасын обԍԉеԁоваԋԋӧ.
 +
Тащӧм обԍԉеԁоваԋԋӧ нуӧԁігӧн 4 — 5 мортӧн поԅӧ бура тӧԁмавны кущӧмкӧ машіна. Проізвоԁство бурҗыка тӧԁмавны поԅӧ сек, кор программасӧ вӧчӧма проізвоԁство уҗјас гӧгӧр. Мукӧԁ школајасын вітӧԁ во вылас
 +
Ещаҗык, но век-на-жӧ веԉ унатор вермас вӧчны поԉіԏехԋізмсӧ олӧмӧ пӧртӧм могыԍ массӧвӧј карса школа. Сылы ԍӧкыԁҗык лоӧ јітчыны фабрікакӧԁ ԉібӧ завоԁкӧԁ. Сылы ковмас поԉіԏехԋіческӧј навыксӧ боԍтны асланыс маԍԏерскӧјјасын: школаса-ԉі, рајонсајасын-ԉі; сӧмын тајӧ маԍԏерскӧјјаслы ковмас топыԁа јітчыны кущӧмкӧ проізвоԁствокӧԁ, зіԉны лоны сы бӧрын учебнӧј тсехӧн. Преԁпріјаԏԏӧјас вылӧ екскурԍіјајас, обԍԉеԁоваԋԋӧјас вермасны вӧчавны і массӧвӧј школа.
 +
Ԃерт, паныԁаԍласны ԍӧкыԁінјас. Мі тӧԁам, кӧԅајствеԋԋікјас оз зев ԍӧлӧмԍаԋ леԇны шкоԉԋікјасӧс веԍігтӧ екскурԍіјаӧн фабрікјас вылӧ.
 +
— Мешајтчӧны-пӧ уҗавны тајӧ чеԉаԃыс, — шуӧны најӧ.
 +
Збыԉ, унаыԍ таԇі овлӧ. Меԁвоԇ школалы колӧ јітчыны завоԁкӧԁ общественнӧј уҗ пыр; школа-кӧ боԍтԍас нуны клубын, бібԉіоԏекаын уҗ, секі сылы лоӧ воԍса і завоԁ ӧԇӧс.
 +
Таԇі став ԍікас школајасас кутас паԍкавны поԉіԏехԋізм нога велӧԁӧм.
 +
 +
Быԁ керкаын меԁ вӧлі еԃіссон.
 +
 +
А мыј-жӧ керны піоԋерјаслы?
 +
Кыԇі піоԋер отраԁ олӧмӧ нуӧԁӧ поԉіԏехԋіческӧј велӧԁӧм?
 +
Піоԋер отраԁјас, школајас моз-жӧ, вӧлі торјалӧмны проізвоԁство берԁыԍ. Уҗалан
 +
велӧԁӧмыс ԇоԋнас лӧԍӧԁӧма проізвоԁство тӧԁмалӧм вылын.
 +
Ставыс тајӧ — екскурԍіјајас, обԍԉеԁоваԋԋӧјас, проізвоԁствоса уҗјас тӧԁмалӧм — &Поԉіԏехԋізмлӧн колана јукӧнјасыс. Сӧмын тајӧ чеԉаԃлӧн проізвоԁствоын уҗалыштӧг оз-на ло тырмымӧн. ФЗԌ-ын велӧԁчыԍјас вермасны-ԋін уҗавны проізвоԁство вылын. Меԁвоԇ, ԃерт, кокԋіԁҗык тсехјасын, сеԍԍа і основнӧјјасын. Ставыс тајӧ выԉторјас, ԍӧкыԁторјас. Но кор тајӧ ставсӧ вӧчам, мі матыԍмам поԉіԏехԋіческӧј школа ԁінӧ.
 +
 +
Карыԍ — проізвоԁственнӧј пракԏіка вылӧ колхозӧ.
 +
 +
Кыԇі ШКМ ԁа совхоз берԁса школа оз вермыны велӧԁчыны сӧмын віԇму овмӧсса уҗын, а щӧщ ԁолженӧԍ тӧԁмаԍны фабрік-завоԁса уҗӧн, сіԇ-жӧ ФЗԌ оз вермы велӧԁчыны сӧмын інԁустріаԉнӧј уҗӧн, — сылы щӧщ колӧ тӧԁмӧԁны велӧԁчыԍјассӧ віԇму овмӧсса уҗӧн. Гожӧмын, поԅӧ-і тӧлын, ФЗԌ-ын велӧԁчыԍјаслы колӧ петавлыны проізвоԁственнӧј пракԏікаӧн колхозјасӧ ԁа совхозјасӧ. Тајӧн понԁас чорԅыны јітӧԁ карлӧн ԁа ԍіктлӧн. Колхозса шкоԉԋікјас уҗалӧны пракԏіка вылын завоԁын, а завоԁса шкоԉԋікјас уҗалӧны пракԏіка вылын ԍіктын. Таԇ понԁас быԁмыны выԉ морт.
 +
навыкјас ԍетчісны налы школаса маԍԏерскӧјын ԉібӧ клуб берԁса маԍԏерскӧјын. Маԍԏерскӧјјасын піоԋерјас јонҗыкасӧ перепԉетајтчісны, ещаҗыкыԍ стоԉарітісны. А кӧрта кӧлуј берԁын уҗалӧм вӧлі сӧмын ӧткымынлаын.
 +
Ԏехԋіка бокԍаԋ чеԉаԃ пӧвсын воԇӧ мунӧм быԁ воӧн паԍкалӧ. Раԃіо кружокјас, авіокружокјас, еԉектрокружокјас, ізобрета-
 +
ԏеԉство — чеԉаԃ костын јона-ԋін паԍкалӧма,& Піоԋерјас меԁвоԇ тајӧ уҗас кутчіԍӧны. Вӧлі лӧԍӧԁӧма ԍојасӧн чеԉаԃлы ԏехԋіческӧј стан-
 +
тсіјајас. Најӧ і велӧԁлісны чеԉаԃӧс.
 +
Кык шкоԉԋік олісны ӧԏі керкаын: ӧԏікыс ԋоԉӧԁ суԁтаын, мӧԁыс — мӧԁ суԁтаас. Летчӧны кыкнаныс ӧԏі поскӧԁ, ворсӧны ӧԏілаын, быԁлун аԁԇыԍлӧны, — кыԇі сеԍԍа ԋе ԁружітчыны. Ԁружітчісны. Ӧԏі ԃеԏінаыс, вылыс суԃтаас олыԍыс, мӧвпыштіс ыстыны гіжӧԁ „волы ме орԁӧ“. Воԍтіс форточка, бечевкаӧн леԇіс улынҗык олыԍ јортыслы. Улыссаыс аԁԇіс ӧшіԋ сајыԍ „поштасӧ“ ԁа боԍтіс. Котӧртіс вылысас ԁа і шуӧ јортыслы:
 +
- Лӧԍыԁа те вӧчӧмыԁ, а ме мӧвпышті мӧԁтор вӧчны — вај лӧԍӧԁам важ звонковӧј трубічајасыԍ ԏеԉеграф ԁа понԁам мӧԁа-мӧԁкӧԁ ԍорԋітны.
 +
Таԇі чужіс мӧвп чеԉаԃлӧн ԏеԉеграф јылыԍ. Ԍӧкыԁ-ӧ тајӧ вӧчны? Абу. Чеԉаԃ зев ԍӧлӧмыԍ боԍтчӧны вӧчны ԏеԉеграф. Тајӧ — ӧԏі прімер ԍурс случај пыщкыԍ.
 +
Вӧлі јешщӧ тащӧм случај: мӧскуаса ԁас-квајт чеԉаԃ-шкоԉԋікјас Скабле ју вылӧ вӧчісны Гіԁроеԉектростантсіја. Стрӧітісны сӧмын тӧлыԍ. Ԍігнал серԏі воԍтісны шԉузјас, кутіс бергавны кӧԉӧса, боԍԍіс уҗавны ԃінамо. Ток муніс провоԁ куԅа ԁа југԁӧԁіс екскурԍіја база. Чеԉаԃ аԍнысӧ чувствујтісны геројјасӧн.
 +
Тајӧ кыкнан случај јывԍыс гіжӧма журналын „о наших детях“.
 +
 +
Промфінплан вӧсна вермаԍыԍјас — поԉіԏехԋізм вӧсна вермаԍыԍјас.
 +
 +
Кӧԏ і ем чеԉаԃлӧн бур зіԉӧм, сӧмын ԃетскӧј ԏехԋіческӧј стантсіјајас оз бура уҗавны. Најӧ торјалӧмаӧԍ проізвоԁство берԁыԍ ԁа омӧԉа отсалӧны паԍкӧԁны поԉіԏехԋізм.
 +
Мыј-жӧ секі вермас вӧчны піоԋер отраԁ?
 +
Меԁвоԇын колӧ перестроітны школалыԍ уҗ. Колӧ вермаԍны школаӧс проізвоԁство берԁӧ матыԍтӧм вӧсна. Мӧԁ-кӧ, колӧ матыԍтны чеԉаԃлыԍ ԏехԋіческӧј уҗјассӧ проізвоԁство берԁӧ.
 +
Тајӧ кык могсӧ піоԋер отраԁјаслы колӧ олӧмӧ нуӧԁны. Воԇԇа могсӧ піоԋерјаслы ковмас вӧчны школакӧԁ ԁа велӧԁыԍјаскӧԁ ӧтув.
 +
Мӧԁсӧ ковмас вӧчны јонҗыкасӧ ас выннаныс. Сӧмын піоԋер оргаԋізатсіјалы колӧ лоны нырнуӧԁыԍӧн вԋешкоԉнӧј чеԉаԃ уҗӧн. Чеԉаԃлӧн ԏехԋіческӧј уҗјас ӧніӧԇ мунісны јонҗыкасӧ школаӧс орԁјӧмӧн.
 +
Бӧрја кык тӧлыԍнас піоԋерјас зев јона матыԍмісны проізвоԁство берԁӧ. Промфінплан тыртӧм понԁа вермаԍігӧн најӧ пырісны завоԁӧԇ, фабрікӧԇ, пырісны тсехјасӧԇ. Тащӧм проізвоԁственнӧј похоԁсӧ налыԍ колӧ веԍкӧԁны поԉіԏехԋізм нога велӧԁӧм паԍкӧԁан похоԁӧ. Прогуԉщікјаскӧԁ, рвачјаскӧԁ,
 +
віна јуыԍјаскӧԁ вермаԍӧмын піоԋерјаслӧн лоіс ыҗыԁ авторіԏет проізвоԁство вылын. Мӧԁ ногӧн на вылӧ (піоԋерјас вылӧ) віԇӧԁӧны ӧні інжеԋерјас, ԏехԋікјас. Најӧ отсаласны тӧԁмаԍны проізвоԁствоӧн, отсаласны поԉіԏехԋіческӧј велӧԁӧм нуӧԁны.
 +
Школаын поԉіԏехԋізм нога велӧԁӧм пуктыны отсалӧм бӧрын піоԋер отраԁ лӧԍӧԁӧ сіјӧ уҗсӧ щӧщ школа сајын.
 +
Тајӧ сылӧн зев ыҗыԁ уҗ.
 +
 +
Чеԉаԃјас — поԉіԏехԋізм ԍујан ныршщікјас
 +
 +
Поԉіԏехԋіческӧј велӧԁӧм колӧ сӧветскӧј госуԁарстволы, робочӧј класслы, коммуԋіст парԏіјалы. Сотсіаԉізм стрӧітны колӧны поԉіԏехԋікјас. Сӧмын тащӧмтор олӧмӧ нуӧԁны зев ԍӧкыԁ. Ԃерт, колӧ венны. Тышкаԍны та понԁа колӧ ԋе сӧмын гырыԍлы, чеԉаԃлы-і. Аԍныс-кӧ чеԉаԃ оз боԍтчыны ԍӧлӧмыԍ тајӧ уҗӧ, мі огӧ вермӧ регыԁӧн вӧчны поԉіԏехԋіческӧј школа.
 +
Кыпӧԁны став чеԉаԃӧс поԉіԏехԋізм вӧсна тыш вылӧ — бојевӧј мог піоԋер оргаԋізатсіјалӧн.
 +
Но кыԇі кыпӧԁны?
 +
Колӧ унаыԍ ԁа гӧгӧрвоанаӧн віԍтавлыны чеԉаԃлы поԉіԏехԋізм јылыԍ. Тајӧ меԁвоԇԇа восков піоԋер-акԏівлӧн. Отраԁјаслы ԍӧлӧмыԍ колӧ боԍтчыны школа перестроітны, лӧԍӧԁны маԍԏерскӧјјас.
 +
Мӧԁ воԍков — лӧԍӧԁны чеԉаԃ кружокјас, кӧні поԅас пыԁӧҗык тӧԁмаԍны поԉіԏехԋізмӧн, вермаԍны школаын уҗ пуктӧм понԁа, јітчыны фабзавучкӧԁ.
 +
Којмӧԁ воԍков — оргаԋізујтны чеԉаԃ брігаԁајас ԁа поԉіԏехԋізм нуӧԁӧмлы отсаԍан коміԏетјас. Бӧрјыны ԃеԉегатсіја сіјӧ фабрік-завоԁјасӧ, коԁјас шефствујтӧны сіјӧ школа вылын.
 +
Ԋоԉӧԁ — оргаԋізујтны чеԉаԃ вынӧн робочӧјјасӧс поԉіԏехԋізмӧн тӧԁмӧԁан уҗ. Робочӧј собраԋԋӧјас вылын ԍорԋітны школа выԉмӧԁӧм јылыԍ.
 +
Вітӧԁ — лӧԍӧԁны пракԏіческӧј јітчӧм проізвоԁствокӧԁ, матыԍмыны станок берԁӧԇ, кыскыны інжеԋерјасӧс, ԏехԋікјасӧс, агрономјасӧс, економістјасӧс школа ԁа піоԋер отраԁ уҗӧ.
 +
Колӧ чукӧртны отраԁ ԁа лӧԍӧԁны план. Піоԋерјас ԁа став чеԉаԃыс-кӧ боԍԍасны ԍӧлӧмыԍ тышкаԍны поԉіԏехԋізм понԁа сіԇ-жӧ, кыԇі-і вермаԍісны промфінплан куԅа — вермӧм лоас.
 +
Міԉԉіонјасӧн, чеԉаԃ, петӧј тыш вылӧ поԉіԏехԋіческӧј велӧԁӧм шеԁӧԁӧм куԅа.
 +
Лоам Ԉеԋіԋетсјасӧн тајӧ бојевӧј участок вылын.
 +
 +
<>
 +
 +
ХУԀОЖЕСТВОА КОМІ ԈІԎЕРАТУРА
 +
ПЕТІСНЫ ПЕЧАԎЫԌ ВЫԈ КОМІ ԊІГАЈАС:
 +
СУԆӦԀӦЈ!
 +
ЛЫԂԂӦЈ!
 +
„Настук" -
 +
М. ԈЕБЕԂВЛӦН ԌЫЛӦМӦН ВОРСАНТОР
 +
,НАСТУК“-ын міча ԍыланкывјӧн петкӧԁлӧма комілыԍ важ оланногсӧ (бытсӧ) комі нывјаслыԍ олӧм-вылӧмсӧ, ԋімкоԃсӧ ԁа шоглунсӧ. Ԍылӧмӧн ворсны поԅаԍ ԍіктјасын.
 +
„Гуԁӧк“-
 +
ВЫԉ ПАШЛӦН ПОЕМА
 +
Поемалӧн мог — кыскыны ԍіктын гуԁӧкӧс выԉ гырыԍ могјас олӧмӧ пӧртӧм вылӧ (вӧрлеԇӧм-кылӧԁӧм, колхӧзјаԍ течӧм ԁа с. в), пӧртны гуԁӧксӧ (куліганјас кіыԍ мырԃԃӧмӧн) куԉтура кыпӧԁан ԍреԁствоӧ. Гіжӧма кокԋі гӧгӧрвоана кывјӧн.
 +
,,Вӧрын“-
 +
РОЧ ВЫЛЫԌ ВУҖӦԀӦМ ПЈЕСАЈАС ԀА ԌЫЛАНТОРЈАС.
 +
Сетчӧ пырӧны пјесајас: „Вӧрын“, "Кԉуч“, „Муԏі чужӧм", ԍыланјас: „Гӧрԁ арміја" (ораторіја) ԁа „Вешјы, зԁолој". Роч вылыԍ коміӧԁісны Ԋобԁінса Віттор ԁа А. Костромін. Ставсо& поԅӧ ворсны ԍіктјасын ԁа вӧрԃеԉанкајасын.
 +
„Вӧрлӧн јургӧм" -
 +
ВОРЛЕԆӦМ ԀА КЫЛӦԀӦМ ЈЫЛЫԌ КЫВБУРЈАС.
 +
Петкӧԁлӧма хуԁожествоа кывјӧн вӧрын гырыԍ уҗјаԍ нуӧԁӧм, вӧрлеԇан планјас тыртӧм ԁа Выԉ Војвыв вӧсна вермаԍӧм.
 +
Тајӧ ԋігајассӧ колӧ суԇӧԁны быԁ воԇмӧстчыԍ мортлы щӧщ меԁвоԇ — лыԃԃыԍан керкајаслы, вӧрԃеԉанкајаслы, школајаслы, клубјаслы.
 +
СУԆӦԁАНІН:Сыктывкар коммуԋіԍԏічеԍкӧј ул,
 +
1-ӧԁ № керка. Комі ԋіга леԇанінлӧн магаԅін.
 +
 +
ПЕТІСНЫ ПЕЧАԎЫԌ ВЫԈ КОМI ПЈЕСАЈАС
 +
„Вӧрын" -- пјесајас ԁа ԍыланкывјас чукӧр.
 +
Пырӧны „Вӧрын", „Муԏі чужӧм", „Кԉуч“;
 +
„Гӧрԁ арміја“ (ораторіја), „Вешјы, зԁолој" (ԍыланкыв).
 +
„Ԅеԉԉа“ — Пеԃ Геԋлӧн ԋоԉ торја пјеса. Пјесаын петкӧԁлӧма классӧвӧј тыш ԍіктын вӧрлеԇӧм ԁа колхоајас течӧм гӧгӧр. Пјесасӧ ошкӧма КАПП собраԋԋӧ вылын.
 +
„ Јнԁуастріја локтӧ“ — М. Гріԋевлӧн кујім торја ворсантор. Роч вылыԍ коміӧԁіс Ыбса Оԉ.
 +
"Вуҗӧм“ — М. Береԍԏінскіјлӧн, кујім торја ворсантор. Коміӧԁіс Выԉ Паш.
 +
"ЈІеч“ — Волжеԋінлӧн 6 ԍерпаса ворсантор. Коміӧԃіс Пеԃ-Геԋ.
 +
Тајӧ пјесајассӧ поԅӧ пуктавны быԁ ԍіктын ԃа вӧрԃеԉанкаын. Пјесајасас петкӧԁлӧма ӧніја каԁ — вӧрлеԇӧм, колхозјас течӧм, зајом разӧԁӧм, класӧвӧј тыш, јенлы ескӧм путкыԉтӧм с. п.
 +
* * *
 +
Суԇӧԁанін: Сыктывкар, Комі ԋіга леԇанінлӧн магаԅін.
 +
ХУԀОЖЕСТВОА КОМІ ԈІԎЕРАТУРА!
 +
КОМІ ԊІГА ЛЕԆАНІН
 +
ПЕТІСНЫ ПЕЧАԎЫԌ:
 +
„ВӦРЫН" Роч вылыԍ лӧԍӧԁӧм пјесајас ԁа кывбурјас. Ԁоныс 30 ур.
 +
"ВӦРЛӦН ЈУРГОМ&". Вӧрлеԇӧм-кылӧԁӧм јылыԍ кывбурјас. Ԁоныс 25 ур.
 +
ПЕТӦНЫ ПЕЧАԎЫԌ:
 +
Р. ВОЛЖЕԊІНЛОН. „Леч". Аԋԏіреԉігіознӧј пјеса.
 +
ПЕԂ-ГЕԊ-лӧн. „Ԅеԉԉа“. Ԋоԉ торја пјеса.
 +
М. ГРІԊЕВ-лӧн „Інԁустріја локтӧ“. Пјеса.
 +
ЛӦԌӦԀӦМА ПЕЧАԎӦ:
 +
М. БЕРЕԌТІНСКІЈ-лӧн. „Вуҗӧм" Колхозјас течӧм јылыԍ пјеса.
 +
ХУԀОЖЕСТВОА КОМІ ЛІԎЕРАТУРА АԈМАНАХ "ВЫԈ ВОЈВЫВ"
 +
КОМІ ԌЫЛАНКЫВЈАС ЧУКӦР
 +
СУԆӦԀАНІН: Сыктывкар, Коні ԋіга леԇанінлӧн магаԅін.

Версия 19:33, 12 сора 2016

Ф. КОРОԈОВ МЫЈ ЛӦӦ ПОԈІԎЕХԊІЗМ (ЛЫԂԂЫԌАН ԊІГА ЧЕԈАԂЈАСЛЫ) КОМІ ԊІГА ЛЕԆАНІН СЫКТЫВКАР 1930 ВО

<>

Туј сотсіаԋізмӧ

Кывзӧј! Кывзӧј! Сорԋітӧ Сотсіаԉізм ԋіма стантсіја, муԍар квајтӧԁ јукӧн ыҗԁа гыӧн. Кујім кыв ӧні колӧ тӧԁны быԁӧнлы: Вітвоԍа план, Промфінплан, Орԁјыԍӧм. Кујім лыԁпас колӧ тӧԁны быԁӧнлы: віт ԋоԉ ԍо. — Тыртам вітвоԍа план ԋоԉ воӧн! — Тыртам промфінплан ԍо прӧчент вылӧ! Сој вынјас вітвоԍа планлӧн јонмӧ. Најӧ Урал завоԁса стаԉкӧԁ чорыԁӧԍ. Најӧ воԉсалӧны реԉԍјас сывлытӧм лымја Алтај гӧра вывті ԁа піԍкӧԁӧкы Баумскӧј ущеԉԉӧјас. Најӧ кіԍталӧны вічко җыԋԋанјас, пӧртӧны стантсіјаса җыԋԋанјассӧ ԁа ӧтлаӧԁӧны ԁонбасса ԍӧԁ шом ԃԋепростројса јеҗыԁ шомкӧԁ. Ԋекущӧм олыԍтӧм Туркмеԋіјаса лыа вылӧ, кӧн вӧліны векԋіԃік трӧпајас вербԉуԁјаслӧн, быԁмӧны ԍера ԁа озокеріт вӧчан завоԁјас. Војвывса поԉарнӧј кыщсајын воԍԍіс меԁвоԇԇа вӧрпіԉітан завоԁ Карелԉеслӧн. 333 ԍурс ԍікта-кара оланіна страна вежӧ асԍыс чужӧм. „ Мі мыјвермӧнја мунам сотсіаԉізмлаԋ. Мі лоам метаԉԉіческӧј странаӧн, автомобіԉа странаӧн, трактора странаӧн". (Стаԉін).

Лыа вывса реԉсјас

"ВКП (б) ЦК-ӧ, Стаԉін јортлы. Јуӧрт, мыј талун 7 ч. 6 мінутын Мӧскуаса каԁ ԍерԏі реԉсјас лунвывԍаԋ ӧтлааԍісны војвывса реԉсјаскӧԁ 648-ӧԁ кілометрын Луговаја стантсіјаԍаԋ. Туркԍіб куԅта пырмунан туј воԍԍіс 25/ІУ-30-ӧԁ воын. Стрӧітіс начаԉԋік Шатов. Реԉсјас ӧтлааԍісны. Туркԍіб — ӧԏі меԁвоԇԇатор вітвоԍа план-лӧн. Лӧсталӧны јеҗыԁ шпалјас. 1444 кілометр куԅта боԉшевістској туј јуковтіс пустыԋаті, воԍковтіс Казакстанса јујас, гӧрајас вомӧн. Тукԍіб міјан овмӧслы віԇтас уна ԍо міԉԉон шајт. Ԍемафорјас лӧԍӧԁӧма пустыԋаын воӧн җынјӧн воԇҗык строк ԍерԏі. Тајӧ амерікаса ӧԁјас панјӧм. Амерікаын воԉсалӧны туј 2 ԁа җын кілометрӧн лун, мі воԉсалім 4-ӧс. Амерікаса інжеԋер — експертјас мӧвпалісны вӧчны пос Іртыш ју вомӧн 26 тӧлыԍӧн, а мі стрӧітім 8 тӧлыԍӧн воԇҗык план ԍерԏіыс. Кыԇі стрӧітім? Ветымын граԁус војвывса кӧԇыԁ ԁырјі. Ветымын граԁус лунвывса жар ԁ ы р ј і. Ватӧг, јӧзтӧг мунім пустыԋа куԅа. Сеԍԍа воім! Сӧмын ԏехԋіка проԉетарскӧј ԍӧлӧмкӧԁ ӧтувтӧм, робочӧјјаслӧн, ԏехԋікјаслӧн ԁа інжеԋерјаслӧн героіческӧј орԁјыԍӧм верміс тајӧс вӧчны. Вот меԁбур уҗалыԍјас: Робочӧјјас: Ԉуԃін, Бріскін, Маженков, Балгајев. Інжеԋерјас: Шатов, Переԉман, Шермегорн, Бізгокін. Воԉсалыԍ начаԉԋікјас: Бубԉіков, Гнусарев.

Школа реԉсјас вылын

Турԍіб — школа. Тан-жӧ реԉсјас вылын вӧлі лӧԍӧԁӧма уҗалыԍјасӧс ԁорны нароԍнӧ школајас. Том казакјас, коԁјас сӧмын тӧԁлісны вербԉуԁјасӧс ԁа ԍојыԍ течӧм чомјас, велӧԁчісны плӧԏԋічајтны, стоԉарітны ԁа каменнӧј уҗӧ. Віт ԍурс морт бырӧԁісны асԍыныс лыԃԃыԍны-гіжны кужтӧмлунсӧ ԉікпунктјасын. Ӧні паԍтала воԍталӧма профԏехԋіческӧј школајас... курсјас машіԋістјаслӧн, конԁукторјаслӧн, провоԃԋікјаслӧн, стсепщікјаслӧн, смазчікјаслӧн, стрелочԋікјаслӧн. Тујлы ԍетасны 730 курсантӧс тајӧ воӧ. Тајӧ меԁвоԇԇа каԁрјас. Стрӧітԍӧны постојаннӧј школајас. Школајас, курсјас, общежіԏԏӧјас лӧԍӧԁӧны інԁустріаԉнӧј Казакстанлы выԉ промышԉеннӧј проԉетаріат.

Межа тӧԁтӧм мујас вылын

Межатӧм мујас вылӧ локтіс комбајн тракторкӧԁ. Тані сеԍԍа оз ло гӧр ԋі кокан. Тані ӧԏі трактор вежӧ 20 јон вӧлӧс. Стаԉінграԁын, Чеԉабінскын, Новоԍібірскын, Ԉеԋінграԁын, Харковын быԁмӧны трактор ԁоран куԅԋечајас. Ԍурс лыԁа стаԉ вӧвјас мунӧны гӧрны ӧтувја мулыԍ гектарјас. 60 ԍурс трактор ӧні лептӧны ԋӧтчыԁ лептывтӧм му. Мі матыԍтчам Ԉеԋін лыԁпас ԁорӧ. Локтан воӧ мі воам сетчӧԇ. Віт во бӧрын міјан лоӧ міԉԉон җын стаԉнӧј вӧв. Ӧтка, ічӧԏік овмӧсјас вежԍӧны гырыԍ, ӧтувја овмӧсјасӧн. Саԉскын Ростов ԁорын, 128000 гектар му вылын шԉівквіԇӧ совхоз „Гігант". 128000 га! Мӧвпыштлӧј, ыҗыԁӧ тајӧ места! Ԋекӧн ставмувылас абу тащӧм ԋаԋ уҗалан овмӧс. "Гігант" вывса уҗалыԍ арміја воԇын муныԍ отраԁ сотсіаԉіԍԏіческӧј фронт вылын — кӧԇан фронт вылын уҗалыԍ арміја.

Фабрік трубајас кыщ піын

Быԁмӧны выԉ фабрікјас, завоԁјас, шахтајас, еԉектростантсіјајас. Завоԃіталӧны уҗавны выԉ ԁомнајас, выԉ цехјас, выԉ корпусјас. Гырыԍ строіԏеԉствојас — Ԁԋепрострој, Тракторстрој, Стаԉгрес ештӧны воԇҗык строкыԍ. Парԏіјаса 16-ӧԁ сјезԁ кежлӧ ештіс-ԋін Стаԉінграԁса трактор вӧчан завоԁ. Тајӧ во петкӧԁліс, мыј робочӧјјас уҗалан бур ентуԅіазмӧн ԁа ԏехԋіческӧј персонал бура уҗалӧмӧн амерікаса ӧԁјас вермам ԋе сӧмын суӧԁны, но і панјыны. Со лыԁпасјас: Стаԉінграԁ трактор вӧчан завоԁса ыжԁа куԅԋечнӧј цех Амерікаын вӧчԍӧ 284 лун. Стаԉінграԁса тракторнӧі завоԁ боԍтчыліс вӧчны 369 лунӧн, а збыԉ вылӧ вӧчіс 264 лунӧн. Ԉіԏејнӧј цехлы колӧ вӧлі ештӧԁны 366 лунӧн. Вӧчӧм ештіс 191 лунӧн. Стаԉіԋграԁса трактор вӧчан завоԁ јуԉ тӧлыԍԍаԋ завоԃітіс леԇны јон „Інтернатсіонал“ тракторјас. А Магԋітӧстрој, Ԃԋепрострој, Волго-ԁон! Магԋітострој-металлургіческӧј завоԁ, ыжԁанас лоӧ мӧԁ ставму вылас. Стаԉ вӧчан промышԉенноԍт оз-на помԋіт тащӧм ыҗыԁ завоԁ строітӧм, таԇі прізнајтӧны мукӧԁ госуԁарствоса спетсіаԉістјас. Тајӧ аԁԇывтӧм завоԁыс лоӧ вӧчӧма кык воӧн. Амеріка тащӧм завоԁсӧ стрӧітіс 12 во. Магԋітострој понԁас леԇны кык міԉԉон ԁа җын тонна чугун быԁ во, мыјԁта ӧні леԇӧны 20 уралса завоԁ ставныс ӧтлаын. Тајӧ абу лотӧмтор, лоӧ кык во бӧрын. Ԁԋепрострој - еԉектріческӧј респубԉіка респубԉіка пыщкын. 80 ԍурс вӧв вына 9 турбіна кутас бергавны сені. Ԃԋепр ју вомӧн җынсӧ-ԋін вӧчӧма плоԏіна стаԉнӧј Станнеј щітјасӧн. Ԃінаміт ԁа троԏім& торјӧԁлӧны із щупӧԁјас Ԁԋепр вывса порогјаслыԍ. Еԉектріческӧј піла, пԋевмаԏіческӧј ԍверлӧ, еԉектріческӧј ԏіскі, парӧвӧј кранјас таԇі оборуԁујтӧма ԁԋепрострој. Сӧмын-на воӧн җынјӧн коԉі плӧԏԋікјаслӧн черјас зущкыны завоԃітӧмԍаԋ. Ӧні најӧӧс вежіс еԉектрічество. Сӧмын мехаԋізатсіја ԁорыԍ јонҗыка ԍінмаԁ шыбытчӧ гырыԍ ӧԁјас. Ԋіӧԏік мінут прӧста каԁ коԉԉалӧм — лозунг Ԁԋепростројлӧн. Тащӧм лозунг міјан строіԏеԉстволӧн. Ԁԋепрострој-піԋа Ангарстрој ԁінын, — віԍталіс ԋеважӧн геԋераԉнӧј план лӧԍӧԁӧм вылын уҗалыԍ, Сојузса Госплан преԅіԃіумса шԉен Коваԉовскӧј јорт. Ангара ју вылын лоӧ вӧчӧма ваӧн уҗалан комбінат (гіԁро-комбінат), коԁі кутас ԍетны 20 міԉԉон кіловат еԉектрічество. Ангарстрој воԇын лоантор, міјан сотсіаԉіԍԏіческӧј „аскіалун". Меԁым сіјӧс встреԏітны, колӧ боԍтны нӧшта гырыԍ ӧԁјас. 1924-1928 војасын мі мунім, кыпалім ӧкмыспӧв ӧԁјӧнҗыка Амеріка ԁорыԍ, кыкпӧв ӧԁјӧ Ангԉіјаыԍ. Мі вермам ԁа і кутам мунны нӧшта ӧԁјӧ. Сӧмын сы вылӧ колӧ мӧвпавны ԁа уҗавны бурҗыка ӧніја ԁорыԍ, колӧ лоны југыԁ јурјас ԁа меԍԏер& кіјас.

Робочӧј проізвоԁство вылын кӧԅаін

Завоԃітны уҗӧԁны стрӧітчан став гігантјас-фабрікјас, завоԁјас, тујјас, тракторјас, автомобіԉјас поԅӧ сӧмын сек, кор міјан лоӧны міԉԉон выԉ ногӧн велӧԁӧм кваԉіфітсірованнӧј уҗалыԍјас. Міјанлы колӧ ԍо ԍурс спетсіаԉістјас: ԍӧлӧмԍаԋ сотсіаԉізм стрӧітыԍ іԋжеԋерјас, ԏехԋікјас, агрономјас, економістјас. Тајӧ ԍо ԍурсјассӧ, тајӧ міԉлонјассӧ колӧ велӧԁны зев регыԁӧн. Он-кӧ регыԁӧн лӧԍӧԁ выԉ каԁр — ԋӧжмас сотсіаԉізм строітӧм&. Кыԇ-нӧ велӧԁны? Важ ногӧн? Кыԇі вӧлі Роԍԍіјаын важӧн ԁа кыԇі ӧні мунӧ капітатаԉістјаслӧн? Оз. Важ ногӧн велӧԁны сотсіаԉізм стрӧітыԍјасӧс оз поԅ. Капітаԉісԏіческӧј фабрікааԁ робочӧјыԁ машіналы соԁтӧԁ (придаток), капітаԉістлӧн барыш боԍтан істочԋік. Сӧмын сы бокԍаԋ віԇӧԁӧ капітаԉістыԁ робочӧј вылаԁ. Унҗык пычкыны, ещаҗык ԍетны, — капітаԉістлӧн меԁколанторјыс. Робочӧј капітаԉіст фабріка вылын — сӧмын асԍыс уҗалан вынсӧ вузалыԍ. Фабрікајас капітаԉістлӧн. Сіјӧ вермӧ меԁавны ывла вылыԍ робочӧјӧс, вермӧ-жӧ шыбытны бӧр најӧӧс ывла вылӧ, кор сылы окота. Капітаԉіст оз тӧжԁыԍ робочој велӧԁчӧм јылыԍ. Ԇік мӧԁ нога робочӧј сӧветскӧј фабрікаын. Сіјӧ абу сӧмын вӧчыԍ, сіјӧ абу сӧмын машіналӧн пріԁаток. Робочӧј міјан проізвоԁствоын коԉԉекԏівнӧј кӧԅаін. Талун машіна ԁорын, аскі вермас лоны ізобретаԏеԉӧн, аскомыԍ проізвоԁствоын уҗ сувтӧԁыԍӧн. Інжеԋер ԁа ԏехԋік мӧԁ пӧлӧс положеԋԋӧынӧԍ-жӧ міјан фабрікјас вылын капітаԉіст фабріка вылын ԁорыԍ. Сен інжеԋер сулалӧ вылын робочӧјјасыԍ. Сіјӧ кывзыԍ, велӧԁчӧм, пріказчік капітаԉістлӧн. Бура служітӧмыԍ капітаԉістԍаԋ сылы унаыԍ ԍурлӧ гырыԍ кусӧкјас кӧԅаін пызан вылыԍ. Міјан фабріка вылын інжеԋерыслӧн могыс уӧԁпӧлӧс&. Сӧветскӧј інжеԋер абу барышын &мчаствујтыԍ, а сотсіаԉізм стрӧітан уҗын &рчаствујтыԍ. Сіјӧ ԏехԋіческӧј нырнуӧԁыԍ ро&Аочој массалӧн, кыԇі јонҗыка тӧԁыԍ јорт.

Кущӧм ужалысјас міјанлы колӧны

ԃерт, ԋі робочӧј, ԋі інжеԋер сӧветскӧј фабріка вылӧ оз вермы велӧԁчыны важ ног. Сотсіаԉіԍԏіческӧј фабрікајаслы колӧны сещӧм робочӧјјас, сещӧм інжеԋерјас, коԁјас еԍкӧн ез сӧмын тӧԁны аԍԍыныс станок, аԍԍыныс машіна, но меԁ тӧԁісны став уҗлыԍ процессӧ, меԁ тӧԁіс „коԁі кытчӧ“. Міјанлы колӧны сещӧм робочӧјјас, інжеԋерјас, коԁјас еԍкӧн вермісны ковмаскӧ ӧԏі станок, машіна вежны мӧԁ машіна станок вылӧ, коԁјас меԁ вермісны вӧтчыны ԏехԋіка вежԍӧм бӧрԍа ԁа аԍныс јӧткісны ԏехԋікасӧ воԇӧ. Талун ӧԏі пӧлӧс машіна кажітчӧ меԁбурӧн, а аскі важ машіна вежԍӧ выԉ вылӧ. Воԇыԍ воԇӧ машіна боԍтӧ проізвоԁстволыԍ став процессӧ. Робочӧјлы колӧ быԁ вежԍӧм встречајтны кужӧмӧн. Сылы колӧ лоны гӧтовӧн кокԋіа ӧԏі пӧлӧс уҗԍаԋ вуҗны мӧԁ пӧлӧсӧ, ӧԏі станокԍаԋ мӧԁӧ. Станокԍаԋ — брігаԁаӧн цекӧн веԍкӧԁлыԍӧ, а сы бӧрын завоԁӧн, трестӧн, овмӧсӧн веԍкӧԁлан сӧветӧн. Тащӧм-жӧ міјанлы колӧ і інжеԋер. Тајӧ, ԃерт-на, оз петкӧԁлы, мыј робочӧјлы ԁа інжеԋерлы колӧ лоны ставсӧ тӧԁыԍӧн (,,всезнайки“). „Ставсӧ тӧԁыԍјасӧн" міјан каԁын лоны оз поԅ. ,,Ставсӧ тӧԁыԍјас“ ӧні меԁԉок уҗалыԍјас. Рабочӧјлы ԁа інжеԋерлы колӧ тӧԁны сещӧм торјас, коԁјас отсӧгӧн регыԁ каԁӧн поԅӧ тӧԁмаԍны проізвоԁственнӧј выԉ обстановкаӧн, тӧԁмаԍны выԉ уҗ условіјӧӧн. Најӧлы колӧ лоны, кыԇ шуласны, поԉіԏехԋіческі тӧԁыԍӧн, мӧԁ ногӧн-кӧ шуны, уна бокԍаԋ ԏехԋіческі тӧԁыԍӧн. Тајӧ уна тӧԁӧмсӧ оз ков гӧгӧрвоны, мыј робочӧј вермас лоны „вурԍыԍӧн, вунԁыԍӧн ԁа і пӧԉанӧн ворсыԍӧн", быԁтор вылӧ маԍԏерӧн. Уна бокԍаԋ ԏехԋіческі тӧԁсаӧн колӧ гӧгӧрвоны сіԇі, мыј тӧԁны уна бокԍаԋ уҗлыԍ ԏехԋіческӧј процесс, тӧԁны ӧніја ԏехԋікалыԍ поԁув, сылыԍ меԁјон пружінасӧ ԁа обществсннӧј значеԋԋӧсӧ. Поԉіԏехԋіческӧј велӧԁчӧм ԍетӧ оз омӧԉіка тӧԁӧм, спетсіаԉноԍԏ, а сіјӧ вӧчӧ поԅанаӧн ӧԁјӧ велӧԁчыны кущӧм колӧ спетсіаԉностӧ, вӧчӧ поԅанаӧн вежны уҗ.

Талун робочӧј, аскі інжеԋер.

Меԁвоԇԇа вітво бӧрын лоӧ мӧԁ, сеԍԍа којмӧԁ. Том војтыр-кӧ меԁвоԇԇа вітвоԍа план отсалӧны олӧмӧ пӧртны гырыԍјаслы асланыс вын ԍерԏі, мӧԁ вітвосӧ најӧ аԍныс-ԋін кутасны пӧртны олӧмӧ рабочӧјјасон. Талунја піоԋерјас во 5-6 бӧрын лоӧны шоферјасӧн, тракторістјасӧн, машіԋістјасӧн, пілотјасӧн, сԉесарјасӧн, інжеԋерјасӧн, ԏехԋікјасӧн ԁа с. в. Сы вӧсна ӧні торја јона колӧ мӧвпавны міјан быԁмыԍ чеԉаԃлы поԉіԏехԋіческӧј велӧԁ- чӧм ԍетӧм јылыԍ. Віт во борын поԉіԏехԋіческӧј поԁготовка ковмас јонҗыка ӧніја ԁорыԍ. Ԏехԋіка віт во бӧрын лоӧ нӧшта вылын ӧніја ԁорыԍ. Быԁ проізвоԁство лоӧ јон- җыка мехаԋіԅірујтӧма. Уҗ вежлалӧм, ӧԏіпӧлӧс уҗԍаԋ мӧԁ пӧлӧсӧ вуҗӧм, лоӧ јона. Сотсіаԉіԍԏіческӧј карјасын рабочӧјјас кутасны уҗавны завоԁјасын і му вылын, станок берԁын і комбајн вылын. Ӧні фіԅіческӧј уҗ зев-на јона торјалӧ умственнӧј уҗыԍ. Ӧткымын јӧз ԋемнысӧ уҗаласны фіԅіческӧј уҗ, мӧԁ умственнӧј. Ӧԏі пӧлӧс јӧз уҗалӧны јонҗыка кінас, мӧԁпӧлӧс јурнас. Таԇі вӧлӧма, тащӧм ем, сӧмын тащӧм оз ков лоны. Став јӧзлы колӧ уҗавны јурӧн і кіӧн. Сетчӧ мі мунам. Тајӧс ӧԁԇӧԁны вермас паԍкыԁа поԉіԏехԋізм паԍкӧԁӧм. Том војтырлы поԉіԏехԋіческӧј велӧԁӧм ԍетӧм понԁа міјанлы колӧ тышкаԍны зев чорыԁа, ліч леԇлытӧг.

Маркс поԉіԏехԋізм јылыԍ.

Поԉіԏехԋіческӧј велӧԁчӧм јылыԍ гіжліс-ԋін Маркс. Сіјӧ меԁвоԇ інԁіс, робочӧј класслы-пӧ колӧ поԉіԏехԋіческӧј школа. Маркс ногӧн поԉіԏехԋіческӧј школалы колӧ: Оргаԋізујтны чеԉаԃлыԍ уҗ фабріка уҗын: тӧԁмӧԁны ԏеоріјаӧн ԁа пракԏікаӧн ӧніја ԏехԋікаӧн; велӧԁны вӧԃітчыны проізвоԁство вывса струментјасӧн; велӧԁны уҗавны кіӧн і јурӧн; Маркс поԉіԏехԋіческӧј школа вылӧ інԁігӧн, мыј сіјӧн робочӧј классӧн меԁбур школа, інԁіс щощ: тащӧм школа вермас лоны сек, кор робочӧј класс мырԃԃас буржуаԅіја кіыԍ влаԍт. Капітаԉізм ԍама оласног ԁырјіыԁ поԉіԏехԋіческӧј школаыԁ оз вермы лоны. Капітаԉістыԁ оз тӧжԁыԍ рабочӧјтӧ велӧԁныԁ. Сылы колӧ унҗык барыш. Сіјӧ пычкӧ робочӧјлыԍ став вынсӧ. А кор ставсӧ кыскас& шыбытӧ ывла вылӧ. Најӧ вежыԍ пыԃԃі век ԍурӧны уҗтӧм јӧз піыԍ выԉјас. Ԏехԋіка вежԍӧмыԁ капітаԉісттӧ оз-жӧ тревожіт. Бурҗык уҗалыԍјасӧс бӧрјӧмӧн ԁа ԍуԍҗык нырнуӧԁыԍјасӧс ас берԁас бур ԁон вылӧ кыскӧмӧн капітаԉіст чукӧртӧ колана мынԁа кваԉіфітсірованнӧј уҗалыԍјасӧс, а ічӧԏік уҗјас вермас вӧчны омӧԉіка велӧԁыштӧм-тӧԁмӧԁыштӧм робочӧј. Мӧԁ-ԋін лоӧ, кор проізвоԁствоас кӧԅаінӧн лоӧ ачыс робочӧј классыс. Секі уҗалан вын вылӧ віԇӧԁӧм лоӧ мӧԁ пӧлӧс. Бырӧны мӧԁа-мӧԁнысӧ вылӧ лӧгалыԍ робочӧј ԁа кӧԅаін. Коԅаін — сіјӧ-жо і уҗалыԍ. Сы вӧсна сіјӧ віԇтӧмӧн віԇӧԁӧ воԇӧ вылӧ, аслас чеԉаԃ вылӧ. Сы вӧсна і Маркс гіжліс, мыј проԉетаріат госуԁарствоын паԍкыԁа паԍкалӧ быԁмыԍ војтырлы поԉіԏіческӧј велӧԁом ԍетӧм. „Меԁвоԇԇа меропріјаԏԏӧјас робочӧј ревоԉутсіјалӧн, — гіжліс Маркс," — лоӧны, ԃерт, оз ӧткӧԃӧԍ быԁ госуԁарствоын, сӧмын быԁлаын вермасны лоны тащӧм мерајас: быԁмыԍ том војтырлы общественнӧј ԁа труԁӧвӧј велӧԁчӧм ԍетӧм, ԁугӧԁны, чеԉаԃӧс ӧніја ног уҗӧԁӧмыԍ, ԁугӧԁны чеԉаԃӧс експлоаԏірујтӧмыԍ. Велӧԁӧмсӧ јітны проізвоԃіԏеԉнӧј уҗкӧԁ. Мӧԁлаын Маркс гіжліс таԇ: выԉ оласнога обществоын быԁ том морт 9 аросԍаԋ понԁас уҗавны проізвоԃіԏеԉнӧј уҗ вылын. Сіԇі-жӧ ԋекущӧм ыҗыԁ морт оз вермы лоны шыбытӧма тащӧм правілӧыԍ, мыј морт кутас уҗавны, меԁым-ԍојны, ԋе сӧмын јурӧн, но і кіӧн“. Уҗ колӧ лоны поԁулӧн быԁ велӧԁчан ԁа велӧԁан уҗын.

Ԉеԋін ԁа парԏіја школа јылыԍ.

Ԉеԋін - Маркслӧн меԁбур учеԋік, ревоԉутсіја уҗ нуны завоԃітігас-на інԁыліс велӧԁчан уҗ проізвоԃіԏеԉнӧј уҗкӧԁ ӧтувтӧм бурлун вылӧ. Сіјӧ комын во сајын-ԋін, 1897-ӧԁ воын, гіжліс: „Оз поԅ воԇыса олӧмын чајтны том војтырӧс велӧԁан уҗ торјӧн проізвоԃіԏеԉнӧј уҗыԍ; ԋі велӧԁӧм, ԋі велӧԁчӧм проізвоԃіԏеԉнӧј уҗтӧг, ԋі проізвоԃіԏеԉнӧј уҗ велӧԁӧм ԁа велӧԁчӧмкӧԁ ӧтлаавтӧг оз вермы лоны пуктӧма сещӧм вылӧ, кущӧмӧс корӧ ӧніја ԏехԋіка“. Абу куш проізвоԃіԏеԉнӧј уҗ, а велӧԁӧмкӧԁ ԁа велӧԁчӧмкӧԁ јітӧм уҗ. Куш ԋіга ԍерԏі ԁа куш маԍԏерствоӧ велӧԁӧмјаскӧԁ тышкаԍліс Ԉеԋін. Сӧмын уҗкӧԁ јітӧм велӧԁчӧм, сӧмын велӧԁчӧмкӧԁ јітӧм уҗ вермас лоны уҗалыԍ јозӧс велӧԁан іԃеалӧн. Та јылыԍ веԍкыԁа шуӧма коммуԋіст парԏіја программаын: „17 арӧԇ уҗалыԍ војтыр чеԉаԃӧс ԁон боԍттӧг вԍеобщӧј велӧԁӧм ԁа поԉіԏехԋіческӧј (тӧԁмӧԁны уҗалігӧн ԁа велӧԁігӧн проізвоԁство став отраԍԉјасӧн) велӧԁчӧм ԍетӧм". „Общественно-проізвоԃіԏеԉнӧј уҗкӧԁ јітӧԁ кутыԍ, коммуԋіст оласногса обществолы шԉенјасӧс лоԍӧԁыԍ јеԃінӧј труԁӧвӧј школа олӧмӧ пӧртӧм”. Мі тӧԁмалім кыԇі гӧгӧрволісны поԉіԏехԋіческӧј школа јылыԍ Маркс ԁа Ԉеԋін. Сы јылыԍ-жӧ шуӧма коммуԋіст парԏіја программаын. Поԉіԏехԋіческӧј школа — сіјӧ сещӧм школа, коԁі: нуӧԁӧ велӧԁӧм ԁа велӧԁчӧм проізвоԃіԏеԉнӧј ужкӧԁ ӧтувтчӧмӧн; тӧԁмӧԁӧ ԏеоріја вылын ԁа пракԏіка вылын проізвоԁство отраԍлјасӧн: велӧԁӧ вӧԃітчыны прӧстӧјҗык інструментјасӧн; лӧԍӧԁӧ бур шԉенјасӧс коммуԋіԍԏіческӧј обществолы. Вот тащӧм школа вӧсна колӧ тышкаԍны ԁа і тышкаԍӧ-ԋін парԏіјалы, комсомоԉечлы, піоԋер оргаԋізатсіјалы.

Мыјла міјан ез вӧв поԉіԏехԋіческӧј велӧԁӧм

— Мыјла-нӧ ӧнӧԇ міјан ез вӧв поԉіԏехԋіческӧј школаыс? — Мыј восна сӧмын ревоԉутсіја 13 во тырігӧн завоԃітім ԍорԋітны сбыԉвылӧ поԉіԏехԋіческӧј школа лӧԍӧԁӧм јылыԍ! — Мыјла сӧмын ӧні мі лӧԍӧԁчам мобіԉізујтны став чеԉаԃӧс тышкаԍны поԉіԏехԋізм вӧсна школаын, клубын, піоԋер отраԁын. Віԍталам: ревоԉутсіја завоԃітчігӧн школа јылыԍ ԃекларатсіјаын Луначарскіј јорт гіжліс: Сӧмын ԋінӧм тај ез ло. Школа ез матыԍмы фабріка берԁӧ. Уна школајас ез нулыны чеԉаԃӧс веԍіг екскурԍіја вылӧ. Первојсӧ сіјӧ вӧлі сы вӧсна, мыј став страна паԍта муніс гражԁанскӧј војна. Колӧ вӧлі мезԁыԍны помещікјасыԍ, капітаԉістјасыԍ ԁа најӧн меԁалӧм врагјасыԍ. Колӧ вӧлі віԇны Окԏабр. Војна вӧсна промышԉенноԍԏ уԍі увлаԋ. Фабрікјас, завоԁјас сувтісны, школаӧ віԇӧԁӧ&лыны вӧлі ԋекор. Сещӧм-жӧ олӧм вӧлі і ԍіктын. Сеԍԍа і аԍныс школајасыс војна бӧрԏіыԁ ез прамӧја уҗавны. Вӧлі щыг, кӧԇыԁ. Щыг вӧлі і велӧԁыԍыс. Ез вӧв ԋіга, бумага, черԋіла ԋі каранԁаш. Тащӧм каԁын ԋекоԁлы јурас ез волы уҗ ԁа велӧԁчӧм ӧтувтӧм јылыԍ мӧвп.

Поліг тырјі віԁлӧгјасԍаԋ — вужвыјӧн бергӧԁӧмӧԇ

Војна бӧрԍа војас мунісны кіԍԍӧм фабрікјас, завоԁјас, тујјас сувтӧԁӧм, лоԍӧԁӧм вылӧ; пӧраԁок лӧԍӧԁԍіс і школаын. Чужіс піоԋер оргаԋізатсіја 1922 воын. Ӧԁјӧ сіјӧ јонміс ԁа паԍкаліс. Ловԅӧԁісны школасӧ. Школаын вӧлі сӧмын велӧԁӧны. Ԍорӧнҗык-ԋін школа петіс общественнӧј уҗ вылӧ. Војԁӧр школа вӧчавліс поліг тырјі завоԃітчӧмјас, а сеԍԍа воԇыԍ воԇӧ паԍкоԁіс общественнӧј уҗсӧ. 1923-ӧԁ воын общественнӧј уҗ нуісны еща школаын-на. 1924 воын нӧшта ԋӧжјӧ, 1925,26 воын школа петіс-ԋін зев паԍкыԁ уҗ вылӧ. Тајӧ-жӧ каԁын общественнӧј уҗ піоԋер уҗын лоі меԁыҗыԁ могӧн. Ӧбществснно-полезнӧј уҗ јітіс школаӧс ԁа піоԋер оргаԋізатсіјаӧс олӧмкӧԁ, ӧніја каԁкӧԁ, сотсіаԉізм стрӧітӧмкӧԁ ԁа матыԍтіс классӧвӧј тыш берԁӧ. Сӧмын тајӧ каԁнас школа ԋі піоԋер оргаԋізатсіја ез нулыны чеԉаԃӧс уҗ вылӧ, ез нулыны веԍіг екскурԍіјајас вылӧ, кыԇ вӧлі гіжӧма школа јылыԍ 1918 воԍа ԃекларатсіјаын, кыԇ гіжӧма коммуԋіст парԏіја программаын. Овмӧс кыпӧԁан каԁӧ кыԇкӧ сетчӧԇ ԃелӧ ез вӧв. Ԁа і ачыс школаыс сек оліс аԍсӧ кыпӧԁан каԁ. Сеԍԍа кыԇкӧ быԏԏӧ велалісны сіԇсӧ овны. Наркомпрос, школа, ԋі піоԋер оргаԋізатсіја ез тӧжԁыԍны поԉіԏехԋізм вӧсна. Пеԁагогіка журналјасын веԍіг та јылыԍ ԁугԁісны гіжны. Таԇ вӧлі кытчӧԇ міјан страна ез вуҗ выԉ ԏехԋіка ԍерԏі овмӧссӧ бергӧԁӧмлаԋ, кыԇ шуӧны сотсіаліԍԏіческӧј реконструктсіја нуӧԁӧмӧ. Ԍерпасыс ԇікӧԇ вежԍіс. Завоԃітчісны сорԋіјас том војтырлы поԉіԏехԋіческӧј велӧԁӧм ԍетӧм јылыԍ. Најӧ быԁмісны, кытчӧԇ ез ло гӧгӧрвоанаӧн быԁӧнлы, мыј школа поԅӧ вӧчны сещӧмӧн, кыԇі інԁӧма парԏіја программаын. Та јылыԍ-жӧ віԍталіс аслас ԁоклаԁын Н. К. Крупскаја госуԁарственнӧј учонӧј сӧвет заԍеԁаԋԋӧ вылын, 1929 воӧ тулыснас.

Мый јылыԍ віԍталіс Наԃежԁа Констанԏіновна

Фабрік-завоԁјас ԇоԋталӧмԍаԋ выԉ гырыԍ фабрік-завоԁјас стрӧітӧмӧ вуҗӧм кыпӧԁіс поԉіԏехԋіческӧј велӧԁӧмлыԍ коланлунсӧ, сіјӧн кутісны тӧԁмаԍны уҗалыԍ јӧз. Коԁ ԍурӧ велӧԁыԍјас пӧвсыԍ војтырӧс велӧԁӧмын јурнуӧԁыԍјас пӧвсыԍ ез аԁԇыны сещӧм бергӧԁчӧмсӧ ԁа век-на куш ԋіга ԍерԏі велӧԁчӧм ԁорјісны. Сӧмын налӧн ԁорјӧм ез отсав. Ачыс олӧмыс кучкіс куш ԋіга ԍерԏі велӧԁӧм вылӧ ԁа чорыԁа сувтӧԁіс поԉіԏехԋіческӧј велӧԁӧм ԍетӧм јылыԍ. Наԁежԁа Констанԏіновна шуіс, мыј вежӧмлы, реконструктсіја нуӧԁомлы зев ыҗыԁ бур вајӧ уҗалыԍ јӧзлыԍ тӧԁӧмнысӧ поԉіԏехԋізм бокԍаԋ кыпӧԁӧм. „Міјан страна, — гіжліс Крупскаја, — ӧнӧԇ-на вӧлі промышԉенноԍтӧн зев бӧрӧ коԉӧм странаӧн. Ӧні сіјӧ мунӧ інԁустріаԉізатсіја туј куԅта і важ немӧвӧјԍа уҗалан ԍамыԍ коԉӧны бӧрӧ, најӧӧс зырӧ бур ԏехԋіка ԍерԏі вӧчӧм выԉ гырыԍ промышԉенноԍт". „Сӧмын вочасӧн вежԍӧ ԏехԋіка, — гіжліс сіјӧ воԇӧ, — вочасӧн вежԍӧ уҗалан ног. Робочӧјлы сы вӧсна колӧ кужны пріспособԉајтчыны проізвоԁство выԉ условіјӧјасӧ, велӧԁчыны выԉ ногӧн уҗавны". Н. К. Крупскаја том јӧзлы поԉіԏехԋіческӧј велӧԁӧм ԍетӧм вӧсна меԁԍӧлӧмыԍ тышкаԍыԍ морт. Сіјӧ муԇлытӧг гіжліс ԁа віԍтавліс поԉіԏехԋіческӧј школа јылыԍ. Став гіжӧԁјасыс сылӧн поԉіԏехԋіческӧј велӧԁӧм јылыԍ чукӧртӧма торја ԋігаӧ. Гіжӧԁјас сылӧн гӧгӧрвоана быԁ лыԃԃыԍны кужыԍ мортлы. Отвылыԍ& Н. К. Крупскајакӧԁ поԉіԏехԋіческӧј школа вӧсна тышкаԍіс і комсомол. Наркомпроскӧԁ венԅігӧн комсомол тӧжԁыԍіс школајасын ԉучкіа уҗ сувтӧԁӧм вӧсна, школајас проізвоԁствокӧԁ јітӧм вӧсна, уҗӧн ворсӧм тујӧ пуктӧмлы паныԁ. Ӧні Наркомпрос воіс комсомолкӧԁ ӧԏі кывјӧ.

Парԏіјнӧј совешщаԋԋӧ поԉіԏехԋізм јылыԍ

„Сӧветскӧј школалӧн меԁыҗыԁ тӧԁчана торјыс — поԉіԏехԋізм", — шуіс јӧзӧс велӧԁан уҗ сувтӧԁӧм куԅа 1930-ԁ воԍа апреԉ тӧлыԍԍа парԏіјнӧј совещаԋԋӧ. Мыј сещӧм поԉіԏехԋіческӧј велӧԁӧмыс? Велӧԁӧмсӧ проізвоԃіԏеԉнӧј уҗкӧԁ ӧтувтӧм, велӧԁӧмӧн ԁа уҗӧн общественнӧј проізвоԁство меԁгырыԍ отраԍԉјасӧн тӧԁмӧԁӧм, наука ԍерԏі проізвоԁство тӧԁмалӧм, ӧніја уҗын колана інструментјасӧн велӧԁӧм — вот кыԇі парԏіјнӧј совещаԋԋӧ шуіс поԉіԏехԋіческӧј школа јылыԍ. Таԇі-жӧ шулісны поԉіԏехԋізм јылыԍ Маркс ԁа Ԉеԋін. "Міјан школајас, — інԁӧма совещаԋԋӧ шуӧмын, — ӧніја каԁӧԇ-на ез лоны збыԉвылӧ поԉіԏехԋіческӧј школајасӧн. Ӧніја школа сулалӧ зев ылын проізвоԁствоԍаԋ, велӧԁӧмыс абу јітӧма завоԁ, фабріка, совхоз, колхозын колана челаԃ уҗкӧԁ. Чеԉаԃ петӧны школајасыԍ колана уҗ уҗавны кужтӧг. Најӧ оз вермыны сувтны кваԉіфітсірованнӧј робочӧјјасӧн. Школа ԁа сотсіаԉіԍԏіческӧј олӧм лӧԍӧԁӧм требоваԋԋӧ кост лоі торјалӧм". Колӧ вужвыјӧн выԉпӧв лӧԍӧԁны школа. Школалы колӧ лоны поԉіԏехԋіческӧјӧн; сещӧм школаӧн, коԁі еԍкӧн оргаԋізујтӧ чеԉаԃлыԍ уҗ, тӧԁмӧԁӧ чеԉаԃӧс обшественнӧј проізвоԁствоӧн, общественнӧј уҗӧн. Меԁым ӧніја школаыԍ вӧчны поԉіԏехԋіческӧј школа, колӧ сіјӧс матыԍтны проізвоԁство берԁӧ. Ыҗыԁҗык арлыԁа чеԉаԃ меԁ вермісны уҗавны фабрік-завоԁын, меԁ вермасны тӧԁмавны бура оргаԋізујтӧм фабрікӧн, завоԁӧн, еԉектростантсіјаон, совхозӧн, колхозӧн, сіԇ-жӧ меԁ вермісны уҗавны нароԍнӧ чеԉаԃлы лӧԍӧԁом цехјасын. Сы могыԍ колӧ лӧԍӧԁавны рајонувса бура оргаԋізујтӧм маԍԏерскӧјјас. Тајӧ маԍԏерскӧјјаслы ковмас јітчыны фабрікјаскӧԁ, завоԁјаскӧԁ, а уҗыс сені сувтӧԁԍӧ оз сӧмын велӧԁыԍјасӧн, но-і кӧԅајствеԋԋікјасӧн. Колӧ лӧԍӧԁны поԉіԏехԋіческӧј школалы бур велӧԁыԍјасӧс, важ школаын велӧԁчӧм јӧзӧс выԉпӧв зелӧԁыштны. Піоԋер клубјас, ԏехԋіческӧј ԁа віԇму уҗалан стантсіјајас, чеԉаԃ ԏеатрјас, кінојас колӧны лоны поԉіԏехԋіческӧјӧн велӧԁчӧм ԍетан уҗын јурнуӧԁыԍјасӧн. Вот меԁгырыԍ шуӧмјас II парԏіјнӧј совещаԋԋӧлӧн поԉіԏехԋізм јылыԍ. Сы вӧсна колӧ вермаԍны, сіјӧс колӧ пӧртны олӧмӧ.

Куш кыв вылын велӧԁчӧм — меԁыҗыԁ опасноԍт

Поԉіԏехԋізм јылыԍ ԍорԋітігӧн парԏіјнӧј совещаԋԋӧ зев јона ԃівітіс школајасын куш кыв вылын, куш ԋіга ԍерԏі велӧԁӧм. Со мыј та јылыԍ віԍталіс РСФСР-са Нароԁнӧј Коміссар проԍвешщеԋіја Бубнов јорт. ,Мыј велӧԁчыԍ вӧчӧ урок вылын? Кывзӧ компԉекснӧј маԏеріал 14,5%, лыԃԃыԍԍӧ 10%, гіжӧ 10,5%, арталӧ 11,25%, јуалӧм вылӧ віԍталӧ 27,5% . Тані куш ԍорԋі вылын велӧԁчан школа, а абу труԁӧвӧј". Таԇі віԍталіс Бубнов јорт школајас віԁлалӧм маԏерјалјас ԍерԏі. "Колӧ мыјвыныԍ, — шуӧ Бубнов јорт, — кучкыны куш кыв вылын ԁа куш ԋіга ԍерԏі велӧԁӧм куԅа. Ӧні сетчӧ меԁјона колӧ кучкыны. Сетчӧ міјанлы колӧ шыбытны став вын“. Сіјӧ-жӧ віԍталіс: Украінаса коміссар Скрыпԋік јорт: "Меԁјон тыш колӧ нуны куш ԋіга ԍерԏі ԁа кывјӧн велӧԁан школакӧԁ". Ӧтпырјӧ парԏіјнӧј совещаԋԋӧ інԁіс і мӧԁ ԉок вылӧ — ремеслоӧ вывті шыбытчӧм вылӧ, ічӧтԍаԋ кущӧм-кӧ профеԍԍіја велӧԁӧм вылӧ. Мукӧԁ кӧԅајствеԋԋікјас, Тсентраԉнӧј інԍԏітут труԁаса ԃіректор Гаԍԏев моз-жӧ, лыԃԃӧны кымын ӧԁјӧ-пӧ верман велӧԁны поԁростокӧс станок берԁын уҗавны, сіјӧ і бур. Најӧ оз мӧвпавны, мыј міјан робочӧјлы колӧ лоны быԁ бокԍаԋ раԅвітӧј мортӧн, налы меԁтыкӧ вӧлі бур токар, сԉесар ԁа с.в.Став мукӧԁ нога велӧԁчӧм на ногӧн ԋінӧм оз сулав. Најӧ том јӧз уҗавны велӧԁӧм вылӧ тӧԁлытӧгныс воӧны буржуазнӧј мӧвпјаслаԋ. Тащӧм віԇӧԁӧмсӧ парԏіјнӧј совещаԋԋӧ шуіс Ԉеԋін інԁӧԁјаслы воча муныԍӧм&.

Классјас ԁа звонокјас пыԃԃі лабораторіјајас ԁа труԁԃістсіпԉіна

Парԏіјнӧј совещаԋԋӧ ошкіс Наркомпрослыԍ ԁа комсомоллыԍ школа выԉног лӧԍӧԁӧм јылыԍ ӧтувја шуӧм. Тајӧ шуӧмјассӧ колӧ тӧԁны быԁ том мортлы, быԁ акԏівістлы, быԁ піоԋерлы. Сіјӧс леԇӧма торја ԋігаӧн Госуԁарственнӧј Ізԁаԏеԉствоын: „Школа в период сотсиалистической реконструкции". Меԁыҗыԁ торјыс тајӧ шуӧмјасас поԉіԏехԋізм вӧсна вермаԍӧм, куш ԋіга ԍерԏі велӧԁӧмкӧԁ вермаԍӧм. Наркомпрос шуӧмын фабрічно-завоԁскӧј ԍеміԉетка (ФЗԌ) јылыԍ шуԍӧ, мыј ФЗԌ-лы колӧ лоны збыԉвылӧ поԉіԏехԋіческӧј школаӧн, мукӧԁ став школалы прімерӧн. Тајӧ-жӧ шуӧмын інԁыԍԍӧ воԍтыны сы мынԁа ФЗԌ, меԁ робочӧјјаслыԍ став чеԉаԃсӧ 1931-32-ӧԁ велӧԁан воԍаԋ сенјасын велӧԁны. 1930-31-ӧԁ во шуӧма велӧԁны робочӧјјаслыԍ чеԉаԃӧс торја каԏегоріјајасыԍ: Метаԉԉістјасӧс............. 150000 Горԋакјасӧс ................ 10000 Хімікјасӧс.................. 35000 Тексԏіԉщікјасӧс.............150000 Ԃеревообԃелочԋікјасӧс . . . 30000 Піщԉікјасӧс................. 30000 Бумажԋікјасӧс.............. 100000 Жеԉезноԁорожԋікјасӧс . . .30000 став мукӧԁјасӧс............. 10000 Тајӧ плансӧ олӧмӧ пӧртӧм вӧсна колӧ вермаԍны комсомолкӧԁ ӧтвылыԍ піоԋерјаслы, најӧ пыр нуӧԁӧмӧн колӧ кыскыны став чеԉаԃӧс сіјӧ тыш вылӧ. ФЗԌ проізвоԁство берԁса школа јонҗыка вермӧ лоны поԉіԏехԋіческӧј школаӧн мукӧԁ школа ԁорыԍ. Тајӧс колӧ регыԁӧн вӧчны. Та вылӧ ем ӧԏік туј — јітчыны проізвоԁствокӧԁ, чеԉаԃлыс уҗ оргаԋізујтны проізвоԁство вылын. Ічӧт арлыԁԍаԋ велӧԁігӧн, чеԉаԃлы ԍетны возможнӧԍт тӧԁмаԍны проізвоԁствоӧн завоԁса лабораторіјаын, проізвоԁственнӧј кабіԋетјасын, ремонтнӧј тсехјасын. Быԁ ФЗԌ-ын колӧ лоны ічӧт арлыԁа чеԉаԃлы уҗаланінјас, маԍԏерскӧјјас, а гырыԍҗыкјаслы — учебно-проізвоԁственнӧј тсехјас завоԁ берԁын, ԉібӧ школа берԁын. Школа берԁса тсехјаслы колӧ уҗавны завоԁса тсехјас праваӧн. Тајӧ уҗалан комнатајас, маԍԏерскӧјјас, тсехјас кутасны ԍетны чеԉаԃлы поԉіԏехԋіческӧј тӧԁӧм, лӧԍӧԁны наыԍ ӧтувја уҗалыԍјасӧс, оргаԋізованноԍт, уҗ ԁістсіпԉіна, паԍкӧԁны ԏехԋіческӧј тӧԁӧм. Меԁ бурҗыка муніс проізвоԁственнӧј велӧԁӧм ФЗԌ-ын, колӧ оргаԋізујтны на вылын шефство фабрічно-завоԁскӧј школајаслы (фабзаучјаслы). Кӧні поԅӧ колӧ лӧԍӧԁны ФЗУ-лы ԁа ФЗС-лы ӧтувја учебно-проізвоԁственнӧј лабораторіјајас, кабіԋетјас, куԉтурнӧј залас, площаԁкајас, учебно-проізвоԁственнӧј тсехјас ԁа с. в.

Міјанлы оз ковны "кыша јӧзӧс" лӧԍӧԁыԍ школајас

Наркомпрос аслас шуӧмын мӧԁ щупӧԁа (II ст.) школајас јылыԍ інԁӧ „поԉіԏехԋіческӧј велӧԁӧм лӧԍӧԁӧм могыԍ шӧр школајасӧс колӧ выԉ ногӧн лӧԍӧԁны, кытӧн меԁбӧрја позја- лӧма куш кыв вылын ԁа ԋіга ԍерԏі велӧԁӧм. Уна мӧԁ щупӧԁа школа ӧні-на уна ногӧн мунӧны важ гімнаԅіјајаслаԋ „кыш пыщкӧ“ јӧрмӧм јӧзӧс лӧԍӧԁӧ-ԁа, поԉіԏехԋіческӧј школа ԁорыԍ бокын. Сы вӧсна і комсомол јона тышкаԍіс мӧԁ щупӧԁа школаса гырыԍ группајас, ԏехԋікумјасӧ профԏехшколајасӧ пӧртӧм вӧсна, коԁјас еԍкӧн кутісны леԇны шӧр спетсіаԉістјасӧс. Парԏіјнӧј совещаԋԋӧ сіԇі і вӧчіс ԁа нӧшта соԁтіс, мыј ԏехԋікумјаслы ԁа профԏехшколајаслы колӧ сувтны профеԍԍіонаԉно-поԉіԏехԋіческӧј школајасӧн, а ԋе сӧмын профеԍԍіонаԉнӧјӧн. Тајӧ зев колана. Тајӧ нӧшта петкӧԁлӧ, кущӧм ыҗыԁ значеԋԋӧыс поԉіԏехԋізмлӧн, оз сӧмын робочӧјјасӧс лӧԍӧԁӧмын, но і інжеԋерјасӧс ԁа ԏехԋікјасӧс велӧԁӧмын. Наркомпрос шуӧмын колхозса том војтыр школа (ШКМ) јылыԍ сіԇ-жӧ шуԍӧ, мыј ШКМ-лы, колӧ лоны поԉіԏехԋіческӧјӧн. „Колӧ — інԁӧма тајӧ шуӧмас, — јонҗыка велӧԁны віԇму уҗалан гырыԍ машінајас, ԁвігаԏеԉјас, бурҗыка лӧԍӧԁны проізвоԁственнӧј велӧԁӧм віԇму овмӧсса прӧԁукта переработајтан гырыԍ преԁпріјаԏԏӧса рајонјасын. Колӧ јітны велӧԁан став преԁметјас проізвоԁственнӧј велӧԁӧмкӧԁ ԁа общественно-поԉезнӧј уҗкӧԁ. Ԁорвыв коԉԉекԏівізатсіја рајонјасын ШКМ-лы колӧ лоны“ велӧԁчан ԁа уҗалан тсехӧн колхоз берԁын. Проізвоԁственнӧј велӧԁӧм колӧ јітны колхозлы колана прамӧј уҗӧн, велӧԁан (учебнӧј) овмӧс школалӧн колӧ лоны колхоз овмӧс јукӧԁӧн. Кыԇі мі аԁԇам, тані поԉіԏехԋіческӧј велӧԁӧмыԁ сувтӧԁԍӧ меԁвоԇӧ-жӧ. ФЗԌ, ШКМ ԁа мӧԁ щупӧԁа школа јылыԍ быԁ шуӧмын Наркомпрос інԁалӧ щӧщ і велӧԁыԍјасӧс поԉіԏехԋіческі велӧԁӧм јылыԍ. Ԃерт, важ пӧраын велӧԁчӧм велӧԁыԍ (веԍіг кӧԏ і сӧвет влаԍт ԁырјі-ԋін) велӧԁчывліс-кӧ сӧмын кыв вылын (словеснӧја), сещӧмыԁ оз вермы бура веԍкӧԁлыны поԉіԏехԋіческӧј школаӧн. Колӧны выԉ велӧԁыԍјас, коԁјаслӧн ем поԉіԏехԋіческӧј поԁготовка. Важјассӧ колӧ выԉпӧв велӧԁны.

Быԁ трактор поліԏехԋізмӧ велӧԁӧ.

"Поԉіԏехԋізм, коԁӧс велӧԁӧны кыԇ торја преԁмет — абу поԉіԏехԋізм, а прамӧј поԉіԏехԋізм сещӧм, коԁі јітчӧма преԁпріјаԏԏӧкӧԁ, общественно-колана (поԉезнӧј) уҗкӧԁ. Ӧні став олӧмыс тојлалӧ ԍетчӧ&, меԁ тащӧм ловја поԉіԏехԋізмсӧ завоԃітны олӧмӧ пӧртны". Таԇі ԋеважӧн віԍталіс Н. К. Крупскаја. Тајӧ міјанлы оз ков вунӧԁны, поԉіԏехԋіческӧј велоԁӧмлы туј інԁалігӧн. Поԉіԏехԋізм абу торја наука. Поԉіԏехԋізмлы колӧ пырны быԁ преԁметӧ: фізікаӧ, хіміјаӧ, маԏемаԏікаӧ, обществовеԃеԋԋӧӧ ԁа с. в. Меԁ ез вӧв ӧԏік преԁмет, коԁі еԍкӧ ез отсав велӧԁчыԍлы гӧгӧрвоны ӧніја выԉ ԏехԋіка, ӧніја машінаа уҗ. Сы вӧсна быԁ преԁмет велӧԁԍӧ сіԇі, меԁ велӧԁчыԍјас уҗалісны проізвоԁԁԏеԉнӧј уҗын. Проізвоԃіԏеԉнӧј уҗ — поԁув поԉіԏехԋізмлӧн. Сӧмын оз вермы быԁ уҗ лоны бур поԁулӧн поԉіԏехԋіческӧј велӧԁӧмӧн. Ӧтка уҗ, ічӧт креԍԏана овмӧсын, кӧн абу ԋекущӧм машіна, оз ԍет ԋінӧмтор, мыј ԍетас ыҗыԁ овмӧс, фабріка-кӧрттуј, ԃепо, совхоз, колхоз. Мыј нӧ вӧчны сещӧм школајаслы, коԁјас зев ылынӧԍ ыҗыԁ проізвоԁствоԍаԋ, ԁа гӧгӧр сӧмын посԋіԃік овмӧсјас ԁа кустарјас? Тајӧ јуалӧм вылӧ віԍталӧ Ԉеԋін. Сіјӧ тајӧ став условіјӧјассӧ арталӧмӧн гіжліс: "Колӧ пырыԍ пыр-жӧ вуҗны поԉіԏехԋіческӧј велӧԁӧм вылӧ. Ӧніԍаԋ-жӧ кутчіԍны пӧртны олӧмӧ верманаторјас поԉіԏехԋіческӧј велӧԁӧмӧ вуҗны лӧԍӧԁчӧм могыԍ: а) Ветлыны матыса еԉектріческӧј стантсіја вылӧ ԁа вӧчны сы вылын кымынкӧ ԉектсіја опытјасӧн, вӧчны пракԏіческӧј уҗјас еԉектрічествокӧԁ. Лӧԍӧԁны ԃетаԉнӧј программајас (ӧԏікыԍ, ветлыны 5-10 ԉектсіја вылӧ, 1-1 тӧлыԍ кежӧ ԁа с. в.): б) Сіԇ-жӧ быԁ бурҗык совхозӧ; в) Сіԇ-жо — бурҗык завоԁӧ; г) Еԉектрічество ԁа поԉіԏехԋіческӧј велӧԁӧм јылыԍ пракԏіческӧј уҗјасӧн веԍкӧԁлыны, екскурԍіјаӧн ԁа с. в. Веԍкӧԁлыны колӧ мобіԉізујтны став інжеԋерјасӧс, агрономјасӧс, став уԋіверԍіԏетса фіԅіко-маԏемаԏіческӧј факуԉԏет помалыԍјасӧс: ԁ) Вӧчавны ічӧԏік муԅејјас поԉіԏехԋіческӧј велӧԁӧм јылыԍ, парохоԁјас, појезԁјас ԁа с. в. Тајӧ вывті коланатор (архіважно). Мі — корыԍјас. Міјанлы колӧны стоԉарјас, сԉесарјас. Быԁӧнлы колӧ лоны стоԉарӧн, ԍԉесарӧн і с. в., сӧмын общеобразоваԏеԉнӧј ԁа поԉіԏехԋіческӧј міԋімум соԁтӧԁӧн". Таԇі гіжліс Ԉеԋін 1920 воын, кор міјан овмӧсным вӧлі ԇоԋнас кіԍԍӧма. Сеԍаԋ уна во-ԋін візувтіс. Кыпӧԁчісны выԉ еԉектростантсіјајас. Гырыԍ карјасԍаԋ најӧ вуҗісны ічӧт карјасӧ, ԍіктјасӧ-ԁа. Соԁісны, јонмісны колхозјас. Јона-ԋін уна лоі воԇԇа серԏі фабрік-завоԁјас. Быԁмісны выԉ гігантјас-фабрікјас, завоԁјас, совхозјас. Зев уна лоіны бур колхозјас. Ԍо міԉԉонјас вылӧ быԁ во ԍіктӧ локтӧны машінајас. Трактор абу-ԋін ԍіктын аԃԇывтӧмтор. Ԍојасӧн артавԍӧны тракторнӧј колоннајас. Машінајас луныԍ-лунӧ пыԁӧҗык пырӧны міјан овмӧсӧ. Быԁ лун соԁӧны возможноԍтјас пуктыны поԉіԏехԋіческӧј велӧԁӧм. Міјанлы најјасӧс колӧ аԁԇыны. Меԁԍа ылысса ԍіктын поԅӧ піԍкӧԁны туј поԉіԏехԋізм нога велӧԁӧмлы. Быԁ трактор — нагԉаԁнӧј учебԋік поԉіԏехԋізмлӧн.

Аԍныс велӧԁчыԍјас, аԍныс агрономјас

Мыј вӧчны сещӧм чеԉаԃлы, коԁјас олӧны оргаԋізујчытӧм ԍіктын, кӧні абу-на колхознӧј уҗыс? Меԁвоԇын колӧ кутчіԍны віԇму овмӧсса уҗ тӧԁмавны. Шкоԉнӧј участок пыр, чеԉаԃса колхозјас пыр, школалы колӧ пырны віԇму овмӧсса уҗас ԁа кыпӧԁны сіјӧс выԉ щупӧԁӧ, бурлаԋӧ. Школајас агрономіԅірујтӧм матыԍтас најјасӧс поԉіԏехԋізм нога велӧԁӧмас. Школалы колӧ велӧԁны чеԉаԃӧс мувіԇ уҗавны оз ԃеԁјас моз (гӧрјӧн ԁа ӧткӧн), а машінаӧн ԁа арԏеԉӧн. Школалы колӧ завоԃітны воԇҗык гӧрны коԍкӧмјас, воԇҗык весавны кӧјԁыс ԁа протравітны. Школа нырнуӧԁыԍ-воԇмӧстчыԍ воԇын ічӧԏік меропріјаԏԏӧјас куԅа, сеԍԍа і віԇму овмӧсӧ машінајас ԍујӧмын: вунԁан, ыщкан, кӧԇан машінајас ԁа тракторјас. Шкоԉԋік меԁ быԁтор кужіс вӧчны: весавны кӧјԁыс, протравітны, мувынԍӧԁанјас інԁыны, кужны вӧԃітчыны машінајасӧн. 1-ја щупӧԁа школаын велӧԁчыԍјас (старшӧј группаса) вермасны раԅны прӧстӧјҗык машінајас ԁа велӧԁчыны сіјӧн веԍкӧԁлыны. Матыса совхозӧ екскурԍіја, кӧні ем трактор& вартан машіна ԁа мукӧԁ машінајас, кӧні ем бура лӧԍӧԁӧм скӧтвіԇанін, кујӧԁвіԇанін, пԉеменнӧј скӧт і с. в., лоӧ меԁбур пракԏікаӧн. Екскурԍіја, кӧԏ-і ічӧԏік, завоԁӧ, еԉектростантсіјаӧ јешщӧ паԍкӧԁас поԉіԏехԋіческӧј кругозор ԍіктса чеԉаԃлыԍ. Кіно-переԁвіжка, коԁі петкӧԁлӧ міјанлыԍ стрӧітчӧмјас, техԋіческӧј бур ԋіга, міјан стрӧітчӧмјас јылыԍ хуԁожествоа ԉіԏература (боԍтам Туркԍіб јылыԍ) вермасны ԍетны унатор поԉіԏехԋіческӧј велӧԁӧмын. Школа берԁса маԍԏерскӧјјас вермасны сіԇ-жӧ паԍкӧԁны поԉіԏехԋічечкӧј& кругозор. Пуа ԁа кӧрта кӧлујӧн уҗалӧм, аероплан, трактор, автомобіԉ, ԃінамо-машіна моԃеԉјас вӧчӧмјас чеԉаԃӧс матӧстас техԋіка берԁӧ, отсалас матыԍсчыны& поԉіԏехԋіческӧј поԁготовка берԁӧ. Тащӧм тујјас поԉіԏехԋізмлӧн меԁԍӧкыԁ условіјӧјасын.

Колхозјасԍаԋ — тсехјасӧ пракԏіка вылӧ.

Ԃерт, јона кокԋыԁҗык пӧртны олӧмӧ поԉіԏехԋізмсӧ колхоз берԁса школаын. Колхозын емӧԍ веԉ уна машіна. Унҗык сені мӧԁ пӧлӧс ӧтка креԍԏана овмӧсјас ԁорыԍ. Мӧԁ ногӧн сені оргаԋізујтӧма уҗыс. Колхознӧј уҗ лоас поԁулӧн поԉіԏехԋіческӧј велӧԁӧмын. Сы вӧсна колхозын чеԉаԃлыԍ уҗ оргаԋізујтӧм зев ыҗыԁ мог. Колхозса школаыԍ велӧԁӧм петӧ ремонтнӧј маԍԏерскӧјӧ, скӧтвіԇанінӧ, опытнӧј му вылӧ. Велӧԁыԍ тані абу ӧтнас. Сылы отсалас тракторіст, агроном. Најӧ лоӧны выԉ велӧԁыԍјасӧн. Колхозын кокԋіԁҗык ӧтлаавны велӧԁчӧмсӧ проізвоԃіԏеԉнӧј уҗкӧԁ. Колхоз топыԁа јітчӧма каркӧԁ. Сы вылын шефствујтӧ кущӧмкӧ завоԁ. Шефјас унаыԍ сетчӧ волӧны. Унаыԍ волӧны сетчӧ і робочӧј брігаԁајас. Тајӧ ставыс топыԁа колхозсӧ јітӧ інԁустріјакӧԁ, фабрік-завоԁса уҗкӧԁ. Фабріка-шеф, фабрічно-завоԁскӧј ԍеміԉетка, піоԋерјас пыр гӧтовӧԍ воԍтыны тсехлыԍ ӧԇӧс колхозса чеԉаԃлы уҗавны. Колхозса шкоԉԋікјас вермасны локны фабріка вылӧ оз сӧмын екскурԍіјаӧн, но і тӧлыԍ мӧԁ уҗавны фабрік вылас. Тајӧ-і лоӧ поԉіԏехԋізмнас. Колхозса велӧԁчыԍјас вермасны (ԁа і ԁолженӧԍ) ԋе сӧмын уҗавны тсехын, щӧщ тӧԁмаԍны інжеԋерјас отсаԍӧмӧн проізвоԁствоса ԏехԋіканас. Сӧмын секі чеԉаԃ вермасны гӧгӧрвоны збыԉ вылӧ карлыԍ ԁа ԍіктлыԍ јітчӧмсӧ, коԁӧс куш ԋіга ԍерԏі гӧгӧрвоны ԍӧкыԁ. Машінајаслӧн шыјас, проԉетаріатлӧн оргаԋізованноԍт петкӧԁласны нырнуӧԁан роԉԍӧ робочӧј класслыԍ. Колхозса чеԉаԃ тӧԁмаԍасны выԉ олан ногӧн — бытӧвӧј коммунајаскӧԁ, фізкуԉтурнӧј залјаскӧԁ, стаԃіонјаскӧԁ. Аԁԇылӧмјассӧ, тӧԁмалӧмјассӧ на- јӧ нуасны колхозӧ. Таԇі бырӧ немовӧјԍа косталӧм карлӧн ԁа ԍіктлӧн.

Совхоз — поԉіԏехԋізм куԅа меԁбур школа ԍіктын

Колхоз берԁса школалы-кӧ кокԋіԁ пуктыны поԉіԏехԋіческӧј велӧԁӧм, јешщӧ-на бура поԅӧ пуктыны совхоз берԁын. Совхозын јешщӧ бура оргаԋізујтӧма уҗ, сіјӧ јонҗыка мехаԋіԅірујтӧма. Колхозын-кӧ коԍілкакӧԁ ортчӧн мунӧны-на косаӧн ыщкыԍјас, вартан машіна шы пыщкын-кӧ кылӧ чепјасӧн вартӧм, тракторкӧԁ-кӧ ортчӧн ружтӧ-на ӧԏі вӧла плуг, то совхозын сещӧмыс абу-ԋін. Совхозын быԁлаын машіна. Сы вӧсна совхозын агрономіја вылынҗык колхозын ԁорыԍ. Сы вӧсна поԉіԏехԋізмлы емҗык сені паԍкалана тујыс. Совхозын велӧԁӧм поԅӧ ӧтувтны проізвоԃіԏеԉнӧј велӧԁӧмкӧԁ. Бура оргаԋізујтӧм скӧтвіԇанін, опытнӧј му, лабораторіја, кӧні мунӧны уна опытјас, — сені колӧ чеԉаԃлы велӧԁчыны агрономіјаӧ, накӧԁ колӧ јітчыны школалы. Быԁ преԁмет школаын — маԏемаԏіка, фіԅіка, хіміја, јеԍԏествознаԋіјӧ, обществовеԃеԋіјӧ — колӧ лӧԍӧԁны віԇму овмӧсса проізвоԁство ногӧн. Секі лоӧ поԉіԏехԋіческӧј велӧԁӧм. Ԋінӧм і шуны, мыј совхоз топыԁҗыка јітчӧма каркӧԁ колхоз ԍерԏі. Овлӧ — колхоз берԁын сулалӧ завоԁ. Унаыԍ-і сов- хозлӧн аслас овлӧ завоԁјас. Тајӧ ԍето возможноԍт тӧԁмаԍны машінајаскӧԁ, завоԁса уҗ пуктӧмкӧԁ. Тані јонҗыка тыԁалӧ промышԉенноԍтлӧн ԁа ԍіктса овмӧслӧн јітчӧм. Таԇі колӧ паԍкавны ԍіктын поԉіԏехԋіческӧј велӧԁӧмлы.

ФЗԌ — карса школа

Кыԇі кутас нуӧԁԍыны поԉіԏехԋізм карын? Карын ӧні ем кык пӧлӧс школа: ФЗԌ ԁа прӧстӧј карса ԍеміԉетка, коԁі проізвоԁствокӧԁ абу јітчӧма. Ԃерт, поԉіԏехԋізм нога велӧԁӧм кутас мунны мӧԁ тујӧԁ. ФЗԌ — регыԁӧн лоӧ поліԏехԋіческӧј школаӧн. Карса прӧстӧј ԍеміԉеткаын мі сӧмын-на боԍԍім бергӧԁчыны поԉіԏехԋізмлаԋ. Уна ФЗԌ ӧніӧԇ проізвоԁствокӧԁ јітчӧмнысӧ оргаԋізујтӧны сӧмын екскурԍіјајас пыр. Тајӧ еща, Екскурԍіја ФЗԌ-лӧн поԉіԏехԋізмлаԋ меԁвоԇԇа воԍков. Веԍіг планӧвӧј екскурԍіјајас оз тырмымӧн тӧԁмӧԁны проізвоԁствокӧԁ. Сы понԁа екскурԍіјаыԍ ӧпріч колӧ нуӧԁны преԁпріјаԏԏӧса јукӧнјасын обԍԉеԁоваԋԋӧ. Тащӧм обԍԉеԁоваԋԋӧ нуӧԁігӧн 4 — 5 мортӧн поԅӧ бура тӧԁмавны кущӧмкӧ машіна. Проізвоԁство бурҗыка тӧԁмавны поԅӧ сек, кор программасӧ вӧчӧма проізвоԁство уҗјас гӧгӧр. Мукӧԁ школајасын вітӧԁ во вылас Ещаҗык, но век-на-жӧ веԉ унатор вермас вӧчны поԉіԏехԋізмсӧ олӧмӧ пӧртӧм могыԍ массӧвӧј карса школа. Сылы ԍӧкыԁҗык лоӧ јітчыны фабрікакӧԁ ԉібӧ завоԁкӧԁ. Сылы ковмас поԉіԏехԋіческӧј навыксӧ боԍтны асланыс маԍԏерскӧјјасын: школаса-ԉі, рајонсајасын-ԉі; сӧмын тајӧ маԍԏерскӧјјаслы ковмас топыԁа јітчыны кущӧмкӧ проізвоԁствокӧԁ, зіԉны лоны сы бӧрын учебнӧј тсехӧн. Преԁпріјаԏԏӧјас вылӧ екскурԍіјајас, обԍԉеԁоваԋԋӧјас вермасны вӧчавны і массӧвӧј школа. Ԃерт, паныԁаԍласны ԍӧкыԁінјас. Мі тӧԁам, кӧԅајствеԋԋікјас оз зев ԍӧлӧмԍаԋ леԇны шкоԉԋікјасӧс веԍігтӧ екскурԍіјаӧн фабрікјас вылӧ. — Мешајтчӧны-пӧ уҗавны тајӧ чеԉаԃыс, — шуӧны најӧ. Збыԉ, унаыԍ таԇі овлӧ. Меԁвоԇ школалы колӧ јітчыны завоԁкӧԁ общественнӧј уҗ пыр; школа-кӧ боԍтԍас нуны клубын, бібԉіоԏекаын уҗ, секі сылы лоӧ воԍса і завоԁ ӧԇӧс. Таԇі став ԍікас школајасас кутас паԍкавны поԉіԏехԋізм нога велӧԁӧм.

Быԁ керкаын меԁ вӧлі еԃіссон.

А мыј-жӧ керны піоԋерјаслы? Кыԇі піоԋер отраԁ олӧмӧ нуӧԁӧ поԉіԏехԋіческӧј велӧԁӧм? Піоԋер отраԁјас, школајас моз-жӧ, вӧлі торјалӧмны проізвоԁство берԁыԍ. Уҗалан велӧԁӧмыс ԇоԋнас лӧԍӧԁӧма проізвоԁство тӧԁмалӧм вылын. Ставыс тајӧ — екскурԍіјајас, обԍԉеԁоваԋԋӧјас, проізвоԁствоса уҗјас тӧԁмалӧм — &Поԉіԏехԋізмлӧн колана јукӧнјасыс. Сӧмын тајӧ чеԉаԃлӧн проізвоԁствоын уҗалыштӧг оз-на ло тырмымӧн. ФЗԌ-ын велӧԁчыԍјас вермасны-ԋін уҗавны проізвоԁство вылын. Меԁвоԇ, ԃерт, кокԋіԁҗык тсехјасын, сеԍԍа і основнӧјјасын. Ставыс тајӧ выԉторјас, ԍӧкыԁторјас. Но кор тајӧ ставсӧ вӧчам, мі матыԍмам поԉіԏехԋіческӧј школа ԁінӧ.

Карыԍ — проізвоԁственнӧј пракԏіка вылӧ колхозӧ.

Кыԇі ШКМ ԁа совхоз берԁса школа оз вермыны велӧԁчыны сӧмын віԇму овмӧсса уҗын, а щӧщ ԁолженӧԍ тӧԁмаԍны фабрік-завоԁса уҗӧн, сіԇ-жӧ ФЗԌ оз вермы велӧԁчыны сӧмын інԁустріаԉнӧј уҗӧн, — сылы щӧщ колӧ тӧԁмӧԁны велӧԁчыԍјассӧ віԇму овмӧсса уҗӧн. Гожӧмын, поԅӧ-і тӧлын, ФЗԌ-ын велӧԁчыԍјаслы колӧ петавлыны проізвоԁственнӧј пракԏікаӧн колхозјасӧ ԁа совхозјасӧ. Тајӧн понԁас чорԅыны јітӧԁ карлӧн ԁа ԍіктлӧн. Колхозса шкоԉԋікјас уҗалӧны пракԏіка вылын завоԁын, а завоԁса шкоԉԋікјас уҗалӧны пракԏіка вылын ԍіктын. Таԇ понԁас быԁмыны выԉ морт. навыкјас ԍетчісны налы школаса маԍԏерскӧјын ԉібӧ клуб берԁса маԍԏерскӧјын. Маԍԏерскӧјјасын піоԋерјас јонҗыкасӧ перепԉетајтчісны, ещаҗыкыԍ стоԉарітісны. А кӧрта кӧлуј берԁын уҗалӧм вӧлі сӧмын ӧткымынлаын. Ԏехԋіка бокԍаԋ чеԉаԃ пӧвсын воԇӧ мунӧм быԁ воӧн паԍкалӧ. Раԃіо кружокјас, авіокружокјас, еԉектрокружокјас, ізобрета- ԏеԉство — чеԉаԃ костын јона-ԋін паԍкалӧма,& Піоԋерјас меԁвоԇ тајӧ уҗас кутчіԍӧны. Вӧлі лӧԍӧԁӧма ԍојасӧн чеԉаԃлы ԏехԋіческӧј стан- тсіјајас. Најӧ і велӧԁлісны чеԉаԃӧс. Кык шкоԉԋік олісны ӧԏі керкаын: ӧԏікыс ԋоԉӧԁ суԁтаын, мӧԁыс — мӧԁ суԁтаас. Летчӧны кыкнаныс ӧԏі поскӧԁ, ворсӧны ӧԏілаын, быԁлун аԁԇыԍлӧны, — кыԇі сеԍԍа ԋе ԁружітчыны. Ԁружітчісны. Ӧԏі ԃеԏінаыс, вылыс суԃтаас олыԍыс, мӧвпыштіс ыстыны гіжӧԁ „волы ме орԁӧ“. Воԍтіс форточка, бечевкаӧн леԇіс улынҗык олыԍ јортыслы. Улыссаыс аԁԇіс ӧшіԋ сајыԍ „поштасӧ“ ԁа боԍтіс. Котӧртіс вылысас ԁа і шуӧ јортыслы: - Лӧԍыԁа те вӧчӧмыԁ, а ме мӧвпышті мӧԁтор вӧчны — вај лӧԍӧԁам важ звонковӧј трубічајасыԍ ԏеԉеграф ԁа понԁам мӧԁа-мӧԁкӧԁ ԍорԋітны. Таԇі чужіс мӧвп чеԉаԃлӧн ԏеԉеграф јылыԍ. Ԍӧкыԁ-ӧ тајӧ вӧчны? Абу. Чеԉаԃ зев ԍӧлӧмыԍ боԍтчӧны вӧчны ԏеԉеграф. Тајӧ — ӧԏі прімер ԍурс случај пыщкыԍ. Вӧлі јешщӧ тащӧм случај: мӧскуаса ԁас-квајт чеԉаԃ-шкоԉԋікјас Скабле ју вылӧ вӧчісны Гіԁроеԉектростантсіја. Стрӧітісны сӧмын тӧлыԍ. Ԍігнал серԏі воԍтісны шԉузјас, кутіс бергавны кӧԉӧса, боԍԍіс уҗавны ԃінамо. Ток муніс провоԁ куԅа ԁа југԁӧԁіс екскурԍіја база. Чеԉаԃ аԍнысӧ чувствујтісны геројјасӧн. Тајӧ кыкнан случај јывԍыс гіжӧма журналын „о наших детях“.

Промфінплан вӧсна вермаԍыԍјас — поԉіԏехԋізм вӧсна вермаԍыԍјас.

Кӧԏ і ем чеԉаԃлӧн бур зіԉӧм, сӧмын ԃетскӧј ԏехԋіческӧј стантсіјајас оз бура уҗавны. Најӧ торјалӧмаӧԍ проізвоԁство берԁыԍ ԁа омӧԉа отсалӧны паԍкӧԁны поԉіԏехԋізм. Мыј-жӧ секі вермас вӧчны піоԋер отраԁ? Меԁвоԇын колӧ перестроітны школалыԍ уҗ. Колӧ вермаԍны школаӧс проізвоԁство берԁӧ матыԍтӧм вӧсна. Мӧԁ-кӧ, колӧ матыԍтны чеԉаԃлыԍ ԏехԋіческӧј уҗјассӧ проізвоԁство берԁӧ. Тајӧ кык могсӧ піоԋер отраԁјаслы колӧ олӧмӧ нуӧԁны. Воԇԇа могсӧ піоԋерјаслы ковмас вӧчны школакӧԁ ԁа велӧԁыԍјаскӧԁ ӧтув. Мӧԁсӧ ковмас вӧчны јонҗыкасӧ ас выннаныс. Сӧмын піоԋер оргаԋізатсіјалы колӧ лоны нырнуӧԁыԍӧн вԋешкоԉнӧј чеԉаԃ уҗӧн. Чеԉаԃлӧн ԏехԋіческӧј уҗјас ӧніӧԇ мунісны јонҗыкасӧ школаӧс орԁјӧмӧн. Бӧрја кык тӧлыԍнас піоԋерјас зев јона матыԍмісны проізвоԁство берԁӧ. Промфінплан тыртӧм понԁа вермаԍігӧн најӧ пырісны завоԁӧԇ, фабрікӧԇ, пырісны тсехјасӧԇ. Тащӧм проізвоԁственнӧј похоԁсӧ налыԍ колӧ веԍкӧԁны поԉіԏехԋізм нога велӧԁӧм паԍкӧԁан похоԁӧ. Прогуԉщікјаскӧԁ, рвачјаскӧԁ, віна јуыԍјаскӧԁ вермаԍӧмын піоԋерјаслӧн лоіс ыҗыԁ авторіԏет проізвоԁство вылын. Мӧԁ ногӧн на вылӧ (піоԋерјас вылӧ) віԇӧԁӧны ӧні інжеԋерјас, ԏехԋікјас. Најӧ отсаласны тӧԁмаԍны проізвоԁствоӧн, отсаласны поԉіԏехԋіческӧј велӧԁӧм нуӧԁны. Школаын поԉіԏехԋізм нога велӧԁӧм пуктыны отсалӧм бӧрын піоԋер отраԁ лӧԍӧԁӧ сіјӧ уҗсӧ щӧщ школа сајын. Тајӧ сылӧн зев ыҗыԁ уҗ.

Чеԉаԃјас — поԉіԏехԋізм ԍујан ныршщікјас

Поԉіԏехԋіческӧј велӧԁӧм колӧ сӧветскӧј госуԁарстволы, робочӧј класслы, коммуԋіст парԏіјалы. Сотсіаԉізм стрӧітны колӧны поԉіԏехԋікјас. Сӧмын тащӧмтор олӧмӧ нуӧԁны зев ԍӧкыԁ. Ԃерт, колӧ венны. Тышкаԍны та понԁа колӧ ԋе сӧмын гырыԍлы, чеԉаԃлы-і. Аԍныс-кӧ чеԉаԃ оз боԍтчыны ԍӧлӧмыԍ тајӧ уҗӧ, мі огӧ вермӧ регыԁӧн вӧчны поԉіԏехԋіческӧј школа. Кыпӧԁны став чеԉаԃӧс поԉіԏехԋізм вӧсна тыш вылӧ — бојевӧј мог піоԋер оргаԋізатсіјалӧн. Но кыԇі кыпӧԁны? Колӧ унаыԍ ԁа гӧгӧрвоанаӧн віԍтавлыны чеԉаԃлы поԉіԏехԋізм јылыԍ. Тајӧ меԁвоԇԇа восков піоԋер-акԏівлӧн. Отраԁјаслы ԍӧлӧмыԍ колӧ боԍтчыны школа перестроітны, лӧԍӧԁны маԍԏерскӧјјас. Мӧԁ воԍков — лӧԍӧԁны чеԉаԃ кружокјас, кӧні поԅас пыԁӧҗык тӧԁмаԍны поԉіԏехԋізмӧн, вермаԍны школаын уҗ пуктӧм понԁа, јітчыны фабзавучкӧԁ. Којмӧԁ воԍков — оргаԋізујтны чеԉаԃ брігаԁајас ԁа поԉіԏехԋізм нуӧԁӧмлы отсаԍан коміԏетјас. Бӧрјыны ԃеԉегатсіја сіјӧ фабрік-завоԁјасӧ, коԁјас шефствујтӧны сіјӧ школа вылын. Ԋоԉӧԁ — оргаԋізујтны чеԉаԃ вынӧн робочӧјјасӧс поԉіԏехԋізмӧн тӧԁмӧԁан уҗ. Робочӧј собраԋԋӧјас вылын ԍорԋітны школа выԉмӧԁӧм јылыԍ. Вітӧԁ — лӧԍӧԁны пракԏіческӧј јітчӧм проізвоԁствокӧԁ, матыԍмыны станок берԁӧԇ, кыскыны інжеԋерјасӧс, ԏехԋікјасӧс, агрономјасӧс, економістјасӧс школа ԁа піоԋер отраԁ уҗӧ. Колӧ чукӧртны отраԁ ԁа лӧԍӧԁны план. Піоԋерјас ԁа став чеԉаԃыс-кӧ боԍԍасны ԍӧлӧмыԍ тышкаԍны поԉіԏехԋізм понԁа сіԇ-жӧ, кыԇі-і вермаԍісны промфінплан куԅа — вермӧм лоас. Міԉԉіонјасӧн, чеԉаԃ, петӧј тыш вылӧ поԉіԏехԋіческӧј велӧԁӧм шеԁӧԁӧм куԅа. Лоам Ԉеԋіԋетсјасӧн тајӧ бојевӧј участок вылын.

<>

ХУԀОЖЕСТВОА КОМІ ԈІԎЕРАТУРА ПЕТІСНЫ ПЕЧАԎЫԌ ВЫԈ КОМІ ԊІГАЈАС: СУԆӦԀӦЈ! ЛЫԂԂӦЈ! „Настук" - М. ԈЕБЕԂВЛӦН ԌЫЛӦМӦН ВОРСАНТОР ,НАСТУК“-ын міча ԍыланкывјӧн петкӧԁлӧма комілыԍ важ оланногсӧ (бытсӧ) комі нывјаслыԍ олӧм-вылӧмсӧ, ԋімкоԃсӧ ԁа шоглунсӧ. Ԍылӧмӧн ворсны поԅаԍ ԍіктјасын. „Гуԁӧк“- ВЫԉ ПАШЛӦН ПОЕМА Поемалӧн мог — кыскыны ԍіктын гуԁӧкӧс выԉ гырыԍ могјас олӧмӧ пӧртӧм вылӧ (вӧрлеԇӧм-кылӧԁӧм, колхӧзјаԍ течӧм ԁа с. в), пӧртны гуԁӧксӧ (куліганјас кіыԍ мырԃԃӧмӧн) куԉтура кыпӧԁан ԍреԁствоӧ. Гіжӧма кокԋі гӧгӧрвоана кывјӧн. ,,Вӧрын“- РОЧ ВЫЛЫԌ ВУҖӦԀӦМ ПЈЕСАЈАС ԀА ԌЫЛАНТОРЈАС. Сетчӧ пырӧны пјесајас: „Вӧрын“, "Кԉуч“, „Муԏі чужӧм", ԍыланјас: „Гӧрԁ арміја" (ораторіја) ԁа „Вешјы, зԁолој". Роч вылыԍ коміӧԁісны Ԋобԁінса Віттор ԁа А. Костромін. Ставсо& поԅӧ ворсны ԍіктјасын ԁа вӧрԃеԉанкајасын. „Вӧрлӧн јургӧм" - ВОРЛЕԆӦМ ԀА КЫЛӦԀӦМ ЈЫЛЫԌ КЫВБУРЈАС. Петкӧԁлӧма хуԁожествоа кывјӧн вӧрын гырыԍ уҗјаԍ нуӧԁӧм, вӧрлеԇан планјас тыртӧм ԁа Выԉ Војвыв вӧсна вермаԍӧм. Тајӧ ԋігајассӧ колӧ суԇӧԁны быԁ воԇмӧстчыԍ мортлы щӧщ меԁвоԇ — лыԃԃыԍан керкајаслы, вӧрԃеԉанкајаслы, школајаслы, клубјаслы. СУԆӦԁАНІН:Сыктывкар коммуԋіԍԏічеԍкӧј ул, 1-ӧԁ № керка. Комі ԋіга леԇанінлӧн магаԅін.

ПЕТІСНЫ ПЕЧАԎЫԌ ВЫԈ КОМI ПЈЕСАЈАС „Вӧрын" -- пјесајас ԁа ԍыланкывјас чукӧр. Пырӧны „Вӧрын", „Муԏі чужӧм", „Кԉуч“; „Гӧрԁ арміја“ (ораторіја), „Вешјы, зԁолој" (ԍыланкыв). „Ԅеԉԉа“ — Пеԃ Геԋлӧн ԋоԉ торја пјеса. Пјесаын петкӧԁлӧма классӧвӧј тыш ԍіктын вӧрлеԇӧм ԁа колхоајас течӧм гӧгӧр. Пјесасӧ ошкӧма КАПП собраԋԋӧ вылын. „ Јнԁуастріја локтӧ“ — М. Гріԋевлӧн кујім торја ворсантор. Роч вылыԍ коміӧԁіс Ыбса Оԉ. "Вуҗӧм“ — М. Береԍԏінскіјлӧн, кујім торја ворсантор. Коміӧԁіс Выԉ Паш. "ЈІеч“ — Волжеԋінлӧн 6 ԍерпаса ворсантор. Коміӧԃіс Пеԃ-Геԋ. Тајӧ пјесајассӧ поԅӧ пуктавны быԁ ԍіктын ԃа вӧрԃеԉанкаын. Пјесајасас петкӧԁлӧма ӧніја каԁ — вӧрлеԇӧм, колхозјас течӧм, зајом разӧԁӧм, класӧвӧј тыш, јенлы ескӧм путкыԉтӧм с. п.

  • * *

Суԇӧԁанін: Сыктывкар, Комі ԋіга леԇанінлӧн магаԅін. ХУԀОЖЕСТВОА КОМІ ԈІԎЕРАТУРА! КОМІ ԊІГА ЛЕԆАНІН ПЕТІСНЫ ПЕЧАԎЫԌ: „ВӦРЫН" Роч вылыԍ лӧԍӧԁӧм пјесајас ԁа кывбурјас. Ԁоныс 30 ур. "ВӦРЛӦН ЈУРГОМ&". Вӧрлеԇӧм-кылӧԁӧм јылыԍ кывбурјас. Ԁоныс 25 ур. ПЕТӦНЫ ПЕЧАԎЫԌ: Р. ВОЛЖЕԊІНЛОН. „Леч". Аԋԏіреԉігіознӧј пјеса. ПЕԂ-ГЕԊ-лӧн. „Ԅеԉԉа“. Ԋоԉ торја пјеса. М. ГРІԊЕВ-лӧн „Інԁустріја локтӧ“. Пјеса. ЛӦԌӦԀӦМА ПЕЧАԎӦ: М. БЕРЕԌТІНСКІЈ-лӧн. „Вуҗӧм" Колхозјас течӧм јылыԍ пјеса. ХУԀОЖЕСТВОА КОМІ ЛІԎЕРАТУРА АԈМАНАХ "ВЫԈ ВОЈВЫВ" КОМІ ԌЫЛАНКЫВЈАС ЧУКӦР СУԆӦԀАНІН: Сыктывкар, Коні ԋіга леԇанінлӧн магаԅін.