Пос

Материал из Коми тӧданін

м. попов АС ВӦЧӦМ ԂЕԎЕКТОРНӦЈ РАԂІОПРІЈОМԊІК КОМI ГIЗ СЫКТЫВКАР 1932 1932 КЫВВОԆ

1929-ԁ во шӧрвыӧԇ раԃіо ԍіктјасӧ пыріс зев еща. Секԍа вӧлӧм кымынкӧ ԍурс раԃіоустановка піыԍ ԍікт вылӧ воліс сӧмын ԋеыҗыԁ прӧчент. Раԃіо вылӧ пуктылісны зев еща вԋімаԋԋӧ, вунӧԁлісны, мыј раԃіоыс вывті коланатор массајас пӧвсӧ куԉтура паԍкӧԁӧмын. Міјанлы ԋекор оз ков вунӧԁны В. I. Ԉеԋінлыԍ кывјассӧ, коԁі шуліс: „Стрӧітӧј гаԅетјас бумагатӧг ԁа расстојаԋԋӧтӧг". Раԃіолы колӧ лоны меԁјон ӧружјӧӧн классӧвӧј врагјаскӧԁ — кулакјаскӧԁ тышкаԍӧмын. Сӧмын тајӧ могјассӧ нуӧԁӧм вылӧ раԃіо оз-на ставнас іспоԉзујтчыԍԍы, торја-ԋін міјан Комі облаԍтын. Гора сорԋітыԍ установкајас (громкоговоріԏеԉјас) регыԁӧн вӧлі пӧрӧны „гора ԋемӧјјасӧ“. Тащӧм торјасыс лоӧны сыпонԁа, мыј міјан рајонјасын ԁа ԍіктјасын оз-на тырмыны тајӧ ԏехԋікасӧ тоԁыԍ јӧз. Сеԍԍа унаыԍ міјан ԍіктјасын раԃіоустановкајас чӧв олӧны батарејајас (пітаԋԋӧ) тырмытӧм вӧсна. Раԃіо оз вермы ӧԁјӧ паԍкавны ԍіктјасӧ сіԇ-жӧ сы вӧсна, мыј ԁаԍ вӧчӧм пріјомԋікјасыс ԁонаӧԍ, ԁа быԁ овмӧс оз вермы сіјӧс лӧԍӧԁны. Раԃіопереԁача поԅӧ кывзыны ԃеԏекторнӧј пріјомԋікӧн, коԁӧс кокԋыԁа поԅӧ вӧчны аслыԁ, ԁа коԁлы оз ков ԋекущӧм батареја ԋі ыҗыԁ рӧскоԁ. Тајӧ брошуранас ме і кӧсја тӧԁмӧԁны быԁӧнӧс, кыԇі вӧчны ԁа лӧԍӧԁны (установітны) меԁԍа прӧстӧј ԃеԏекторнӧј пріјомԋік ԁа кыԇі сіјӧн вӧԃітчыны. Сещӧм пріјомԋікнас бура поԅӧ кывзыны Сыктывкарса паԍкыԁа јуӧртыԍ раԃіостанціја.

МЕԀԌА ПРӦСТӦЈ ԂЕԎКЕТОРНӦЈ ПРІЈОМԊІК

Пріјомԋіклӧн меԁԍа колана торјыс лоӧ ыҗыԁ катушка, коԁӧс гартӧма вӧсԋіԁ сутугаыԍ картоныԍ вӧчӧм ціԉінԁр моԁаа трубка вылӧ (тајӧ катушкасӧ петкӧԁлӧма 3-ԁ ԍерпасын). Ыҗыԁ катушка пыщкӧ пуктыԍԍӧ мӧԁ, ічӧтҗык катушка, коԁӧс петкӧԁлӧма 4-ԁ ԍерпасын.

1-ӧԁ ԍерпас. Пріјомԋіклӧн прінціпіаԉнӧј схема.

Ыҗыԁ катушка пырыс поперегногыс мунӧ чӧрс (оԍ). Сіјӧ чӧрсас крепітԍӧ ічӧт катушкаыс ԁа лӧ- ԍӧԁԍӧ сіԇі, меԁым бергӧԁлігӧн ез інмав ыҗыԁ катушка ԍԏенкајасас. Кык ӧтлаалӧм катушкаыс шуԍӧ варіометрӧн. Варіометрнас і понԁан лӧԍӧԁны, меԁым бурҗыка кутас кывны. Ыҗыԁ катушкаын вылыс сутуга помас (завоԃітчан помас) јітԍӧны антенна ԁа ԃеԏектор. Ԃеԏекторлӧн ем кык вож (кык вілка), ӧԏі вожыс помаԍӧ ԍпіраԉкаӧн, мӧԁыс — крісталлӧн. Катушкаӧ ԁа антеннаӧ поԅӧ јітны кӧԏ коԁ вожсӧ, а мӧԁыс јітчӧ ԏеԉефонкӧԁ ӧԏі гԋезԁоас. Ԏеԉефонлӧн мӧԁ гԋезԁаыс јітԍӧ перекԉучаԏеԉкӧԁ, ԁај сеԍаԋ-жӧ нуӧԁԍӧ провоԁ муӧ (заԅемлеԋԋӧ). Перекԉучаԏеԉлӧн ем ползунок, коԁі вештавԍӧ контактјас вывті. Контактјасӧ воӧны катушкаԍаԋ сутуга помјас. Контактыԍ-контактӧ ползунок вешталӧмӧн мі јітчам сіјӧ станціјакӧԁ, кущӧмӧс кӧсјам кывзыны. Ԏелефоннӧј гԋезԁојасӧ јітԍӧ блокіровочнӧј конԁенсатор ыҗԁанас (јемкоԍԏӧн) 1000-ԍаԋ 2000 саԋԏіметрӧԇ.

КАТУШКАЈАС ВӦЧӦМ

Катушка вӧчігӧн меԁвојԁӧр колӧ вӧчны ціԉінԁр моԁаа трубкасӧ (остов). Трубкаыс вӧчԍӧ вӧсԋі картоныԍ болванка вылӧ гартӧмӧн. Болванка пыԃԃі поԅӧ боԍтны прӧстӧј суԉеја. Картон вунԁыԍԍӧ куԅ ԉентаӧн. Сылӧн паԍта колӧ лоны 212 міԉԉіметр. Картонлыԍ ӧтар боксӧ ковмас мавтны стоԉарнӧі кԉејӧн, ԁа сеԍԍа-і гартны болванка вылас, меԁ артмас јон трубка. Трубкалӧн ԍԏенкајасыс колӧ лоны 2-3 мм кызта, а ԃіаметрыс (трубкалӧн пӧперег ног кызтаыс, ԍԏенкајаснас) — 120 мм. Сіԇкӧ, болванкасӧ колӧ вӧчны ԋеуна вӧсԋіҗыкӧс — 114- 115 мм кызта кымын (2-ԁ ԍерпас). Клеј коԍмӧм бӧрын трубка кыскыԍԍӧ болванка вылыԍ. Трубка вылӧ гартны колӧ 1,5 мм кызта, кык пӧвса бумажнӧј ізолаціјаа ыргӧн сутуга (кызтасӧ боԍтӧма ізоԉаціјанас). Тащӧм сутуга пыԃԃі поԅӧ боԍтны прӧстӧј „звонкӧвӧј провоԁ“.

2-ӧԁ ԍерпас. Катушка трубка вӧчӧм.

Сутуга гартан ног петкӧԁлӧма 3-ԁ ԍерпас вылын. Сутугалӧн завоԃітчан помыс (ԍерпас вылын пасјӧма „1“ лыԁпасӧн) пысавԍӧ кык роԅ пыр катушка ԁорԍаԋыс 3 мм сајԍаԋ; помыс кыскыԍԍӧ ортсӧ ԁа коԉԍӧ 15-20 см. куԅта. Воԇӧ, ӧкуратнӧја ԁа берԁыԍ-берԁӧ гартыштԍӧ 19 гӧгӧрпӧв (віток) ԁа бара пысавԍӧ кык роԅ пыр. Сеԍԍа колӧ сіјӧс орӧԁны ԁа коԉны 10 см куԅта пом (ԍерпас вылын пасјӧма „2“ лыԁпасӧн). Тајӧ 19 гӧгӧрпӧвсӧ колӧ тӧрӧԁны 28 мм паԍта местаӧ. Та бӧрын колӧ коԉны 9 мм паԍта кост ԁа бара завоԃітны гартны сылаԋӧ-жӧ. Сутугалыԍ помсӧ („3“ лыԁпас) воԇԇа моз- 3-ӧԁ ԍерпас. Ыҗыԁ катушка. жӧ колӧ пысавны 2 роԅ пыр ԁа коԉны ортсӧ 10 см куԅта, сӧмын тані колӧ пысавныс „2“ помкӧԁ ԋе ортчӧн, а катушка мӧԁар бокԍаԋыс (віԇӧԁ ԍерпас вылыԍ). Пом крепітӧм бӧрын колӧ гартыштны катушка вылӧ 118 гӧгӧрпӧв ԁа мӧԁ помсӧ („7“) нуӧԁны, кык роԅ пыр-жӧ катушка ԁорԍаԋыс 3 мм

4-ӧԁ ԍерпас. Ічӧт катушка

сајті ԁа коԉны ортсӧ 15 см куԅта. Сутуга гартігӧн орјӧԁлытӧг катушка пыщті колӧ петкӧԁны кујім петԉа, коԁјас шуԍӧны отвоԁјасӧн (ԍерпас вылын — 4, 5, 6). Тајӧ отвоԁјасыс вӧчавԍӧны 13-ыс, 48-ыԍ ԁа 83-ыԍ гартыштӧм бӧрын; катушка пыщкӧ петкӧԁԍӧны роԅјас пыр ԁа ԋужӧԁчӧны ортсӧԇ; куԅтаыс вӧчавԍӧ 25-30 см кымын (кыкнан пӧвснас лыԃԃӧмӧн). Та ногӧн-жӧ вӧчсӧ ічӧт катушка, коԁі ԍујԍӧ ыҗыԁ катушка пыщкӧ (4-ԁ ԍерпас). Тајӧ катуш- калӧн ԃіаметр колӧ лоны 90 мм, а куԅтаыс — 70 мм (ԍԏенкалӧн кызтаас ыҗыԁ катушкалӧн коԃ-жӧ. Сіԇ-кӧ, катушка кԉеітан болванкалӧн ԃіаметрыс боԍтԍӧ 84-85 мм). Тајӧ катушка вылӧ колӧ гартыштны 38 гӧгӧрпӧв сещӧм-жӧ сутуга, кущӧмӧс лоӧ гартӧма ыжыԁ катушка вылӧ. Сутугалӧн первој помыс („8“) нуӧԁԍӧ 2 роԅ пыр катушка помԍаԋ 3 мм сајті ԁа коԉԍӧ ортсӧ 20 см куԅта. Та бӧрын колӧ гартыштны катушка вылӧ 19,5 гӧгӧрпӧв, сеԍԍа коԉны кост 6,5-7 мм паԍта ԁа орӧԁлытӧг гартыштны сымынԁаыԍ-жӧ катушка мӧԁ җынјас. Таԇӧн ставсӧ лоӧ гартыштӧма 39 гӧгӧрпӧв. Сутугалыԍ мӧԁ помсӧ („9“) колӧ первојја ногыс-жӧ нуӧԁны 2 роԅ пыр ԁа коԉны ортсӧ 10 см. куԅта (сутугалӧн кыкнан помыс петасны ортсӧ ӧԏі бокӧ ԁа ӧтвеԍтӧ). Катушкајас вылӧ сутуга гартігӧн-кӧ став гӧгӧрпӧв гартыштӧмыс (віток лыԁыс) оз тӧр, коԉан помсӧ поԅӧ гартны вевԍӧн (мӧԁ слӧј).

КАТУШКАЈАС ӦТЛААЛӦМ

Кыкнан катушкасӧ вӧчӧм бӧрын колӧ најӧс ӧтлаавны. Та могыԍ колӧ катушкајасас ӧкуратнӧја вӧчавны роԅјас (6-7 мм паԍта), коԁјас пыр лоӧ нуӧԁӧма чӧрс (оԍ). Чӧрс пыԃԃі боԍтԍӧ веԍкыԁ ԁа шыԉыԁ гӧгрӧс пу куԅтаӧн 20 кымын саԋԏіметр (лішнӧјыс бӧрас вунԁыԍԍӧ). Чӧрсӧ куԅала ногыс вӧчавԍӧны сутуга тӧріг воргајас, меԁым вӧјтны сетчӧ сутугасӧ (5-ԁ ԍерпас). Сеԍԍа ічӧт катушкасӧ колӧ ԍујны ыҗыԁ пыщкас ԁа кыкнас катушка пырыс нуӧԁны лӧԍӧԁӧм чӧрс (катушкајасӧ вӧчӧм роԅјас пыр). Ічӧт катушкалӧн сутуга помјасыс (8 ԁа 9) вӧјтԍӧны чӧрсӧ вӧчалӧм воргајасӧ ԁа пет- кӧԁԍӧны ортсӧ, ыжыԁ катушка вылысӧ. Ічӧт катушка крепітԍӧ чӧрс вылӧ стоԉарнӧј кԉејӧн. Меԁым сіјӧ лоӧ зурыԁ ԁа оз кут ԉегны, чӧрс вылӧ пысавԍӧны картоныԍ вунԁалӧм коԉчајас. Меԁым ічӧт катушкаԍаԋ ортсӧ петкӧԁӧм сутуга помјас оз чегјаԍны, најӧс колӧ крепітны картоныԍ вунԁӧм полоскаӧн кԉеј вылын.

5-ӧԁ ԍерпас. Катушкајас ӧтлаалан ног.

Сеԍԍа колӧ јітлыны ізоԉаціја улыԍ кушӧԁӧм сутуга помјас мӧԁа-мӧԁныскӧԁ: „8“ пом „2“ помкӧԁ ԁа „9“ пом „3“ помкӧԁ. Меԁым јітлӧмінјас оз жугавлыны, „8“ ԁа „9“ помјасӧ рекоменԁујтԍӧ појајтны ԋебыԃік сутуга шнурјас (провоԃԋікјас), гартыштны кымынкӧ пӧв ԍпіраԉӧн (сутугаыԍ гартӧм пружіна моз), ԁа налыԍ мӧԁ помјассӧ појајтны „2“ ԁа „3“ помјас берԁӧ. МУКӦԀ ПӦЛӦС ԂЕТЈАԈАС ЧАԌТЈАС

Ӧні коԉӧ ԋӧбны колана ԃетаԉјас (чаԍтјас), коԁјасӧс оз поԅ вӧчны аслыԁ: наушԋікјас (ԏеԉефоннӧј трубка), ԃеԏектор, 4 контакт, ползунока ручка, 2 кԉемма, 4 гԋезԁо, катушка чӧрс помӧ саԃітан ручка (вороп) ԁа блокіровочнӧј конԃенсатор 1000-2000 см ыҗԁаӧс (тащӧм јомкоԍтаӧс). Пріјомԋіклы јашщік поԅӧ вӧчны аслыԁ кос пуыԍ ԉібӧ бур фаԋераыԍ (кујім пӧвса ԁӧскаыԍ). Кокԋіҗыка вӧчԍӧ пріјомԋіклӧн монтаж углӧвӧј паԋеԉ вылын. Јашщіклыԍ ыҗԁа колӧ боԍтны сещӧмӧс, меԁым тӧріс сетчӧ катушка ԁај став мукӧԁ чаԍтјасыс. Вевтсӧ (паԋеԉ) колӧ вӧчны веԍкыԁ, кос пуыԍ. Меԁым паԋеԉлӧн вӧлі бурҗык ізоԉаціја, рекоменԁујтԍӧ ԍујлыны сіјӧс парафін піјӧ (пропітајтны). Та могыԍ колӧ боԍтны метаԉԉіческӧј ԉібӧ ԍојыԍ вӧчӧм ванночка ԁа сывԁыны сені парафінсӧ, сӧмын оз ков леԇны пуны, — пуӧмӧн вошӧ сылӧн ізоԉірујтан својствоыс. Паԋеԉӧ (јашщік вевтӧ) воԇвыв колӧ вӧчавны став колана роԅјас, сеԍԍа вӧԉіԍԏі ԍујны сіјӧс сывԁӧм парафін піјӧ ԁа віԇны ічӧт бі вылын ԉібӧ шоныԁ пачын 15-20 мінут.

ПРІЈОМԊІК ТЕЧӦМ

Кыԇі течны пріјомԋік, петкӧԁлӧма 6 ԁа 7 ԍерпасјас вылын. 6-ԁ ԍерпас вылын петкӧԁлӧма паԋеԉ гугсӧ (јашщік вевтсӧ гащӧԁӧмӧн), коԁі шуԍӧ монтажнӧј схемаӧн, а 7-ԁ ԍерпас вылын — гӧтӧвӧј пріјомԋіксӧ, кӧні мічаӧ тыԁалӧ паԋеԉлӧн баныс. Катушка крепітԍӧ пуыԍ вӧчӧм кык стојка вылӧ вевтын (паԋеԉын) шујга бокас (став чаԍтыс течԍӧ вевт улысӧ — паԋеԉ гугӧ). Тајӧ кыкнан стојкасӧ

6-ӧԁ ԍерпас. Пріјомԋіклӧн монтажнӧј схема.

колӧ вӧчны 10 міԉԉіметр кызта ԁӧскаыԍ ԁа віԋԏітны паԋеԉ гугӧ. Катушка крепіттӧԇ паԋеԉӧ бурещ чӧрс веԍтас колӧ піԍкӧԁны роԅ, кыті чургӧԁчас паԋеԉ вылӧ чӧрслӧн помыс (сіјӧ чӧрсас саԃітӧма бергалан, ічӧт катушкасӧ). Стојкајас вылӧ катушка крепітԍӧ стоԉарнӧј кԉејӧн; јонҗык вылӧ катушка вывті поԅӧ нуӧԁны картоныԍ вунԁӧм кык полоска (ӧтар-мӧԁар помјасӧԁыс) ԁа налыԍ помјассӧ віԋԏітны стојкајас берԁӧ.

7-ӧԁ ԍерпас. Пріјомԋік ештӧԁӧм бӧрын.

Паԋеԉӧ шујга бокас віԋԏітԍӧ кык кԉемма: воԇла ԁор пеԉӧсас — „ԅемԉа“ („му“), сајла ԁор пеԉӧсас — „антенна“. Тајӧ кԉеммајассӧ колӧ ԍујны паԋеԉӧ піԍкӧԁӧм роԅјасӧ ԁа улыԍаԋыс топӧԁны гајкајасӧн. Сеԍԍа паԋеԉ шӧр веԍтас пуктавԍӧны гԋезԁојас: сајла ԁорас — ԃеԏекторлы, воԇла ԁорас — ԏелефонлы (6-ԁ ԍерпас вылын вевтсӧ гащӧԁӧма- ԁа віԇӧԁныс мӧԁара). Ԁӧска веԍкыԁ бокӧ, шӧрас кымын пуктыԍԍӧ настроітчан перекԉучаԏеԉ — ползунок (ручкаӧн) ԁа 4 контакт, коԁјасӧс пукталӧма ԋе ӧтвеԍтӧ, а чукыԉӧн (полукругӧн). Ԁорса кык контакт берԁӧ, ортсыла бокԍаԋыс колӧ віԋԏітны кык віԋт, коԁјас понԁасны кутны ползунокӧс контакт вылыԍ ортсӧ вешјӧмыԍ. Ԃетаԉјас јітлыԍԍӧны ыргӧн, куш сутугаӧн ԉібӧ звонкӧвӧј провоԁӧн (кызтаыԍ колӧ 0,8-1 мм). Звонкӧвӧј провоԁӧн јітлігӧн јітан помјассӧ колӧ весавны ізоԉаціјаыԍ ԁа ԋајтыԍ. Кԉемма „А“ колӧ јітны „6“ гԋезԁокӧԁ ԁа ыҗыԁ катушка завоԃітчан помкӧԁ; „в“ гԋезԁо — „г“ гԋезԁокӧԁ; „ԁ“ гԋезԁо — „з“ кԉеммакӧԁ ԁа настројітчан перекԉучаԏеԉ чӧрскӧԁ (оԍкӧԁ); ыжыԁ катушкаӧ вӧчалӧм петԉа коԃ помјас (отвоԁјас — 4, 5,6) ԁа сылыԍ-жӧ мӧԁ помсӧ (7) — перекԉучаԏеԉ контактјаскӧԁ. Блокіровочнӧј конԁенсатор јітԍӧ ԏеԉефон гԋезԁојаскӧԁ („ԁ“ ԁа „г“) сутуга торјасӧн, коԁјаслӧн ӧтар помыс топӧԁԍӧ ԏеԉефон гԋезԁо крепітан гајкајасӧн, а мӧԁарыс — гартԍӧ конԁенсатор помјасӧ ԁа топӧԁԍӧ плоскогубцыӧн (бурҗык нӧшта појајтны). Јітігӧн сутуга пом колӧ топыԁа гартыштны кԉемма ԉібӧ гԋезԁо віԋт гӧгӧр ԁа топӧԁны гајкаӧн. Ыҗыԁ катушкаыԍ петкӧԁӧм петԉајаслыԍ јітанінјассӧ колӧ весавны ізоԉаціјаыԍ, меԁым бура јітчісны контакјаскӧԁ. Паԋеԉ вылысԍаԋ варіометр чӧрс помӧ колӧ саԃітны гӧгрӧс ручка ԁа крепітны віԋтӧм. Тајӧ ручкаас вӧчалӧма ԃеԉеԋԋӧјас. Тащӧм ручка пыԃԃі поԅӧ пуктыны пуыԍ вӧчӧм ручка (гӧгыԉ коԃӧс) ԁа бокас крепітны стрелка. Паԋеԉ вылысӧ (пріомԋік вевтӧ) варіометр ручка сајӧ пуктыԍԍӧ мегыр моԁаа шкала, кытчӧ вӧчалӧма ԃеԉеԋԋӧјас-жӧ. Тајӧ шкалаыс крепітԍӧ паԋеԉ берԁӧ посԋіԃік кык кӧрттувјӧн ԉібӧ віԋтјасӧн. Ічӧт катушкалы колӧ бергӧԁчыны ыҗыԁ катушка пыщкын уна вылӧ гӧгӧрпӧв җын. Та ногӧн пріјомԋік течӧм бӧрын коԉӧ сӧмын пуктыны сајла ԁор гԋезԁојасӧ ԃеԏектор, а воԇла ԁорас — ԏеԉефонлыԍ шнур помјас, сеԍԍа шујга бокса сајла ԁор кԉеммакӧԁ јітны анԏенна ԁа воԇла ԁор кԉеммаԍаԋ леԇны провоԁ муӧ — вӧчны заԅемԉеԋԋӧ. Та бӧрын поԅӧ завоԃітны кывзыны.

КЫԆІ ВӦЧԌӦ ПРІЈӦМ

Кывзыны завоԃітігӧн перекԉучаԏеԉлыԍ ручка колӧ вештыны меԁԍа сај контакт вылӧ, коԁӧс кутам лыԃԃыны первојӧн, ԁа наԇӧԋікӧн бергӧԁны варіометрлыԍ (бергалан катушкалыԍ) ручкасӧ. Ӧтщӧщ колӧ буреща лӧԍӧԁны ԃеԏектор. Сіјӧ крісталлӧн оз быԁ чут ӧткоԃа кывны. Сыпонԁа ԍпіраԉканас (пружінканас) колӧ корԍны крісталл вылыԍ јонҗыка кылан чут, кыԇ шуԍӧ, ,,чувствіԏеԉнӧј точка“. Ԋінӧм-кӧ оз кыв, колӧ вештыны перекԉучаԏеԉ мӧԁ контакт вылӧ ԁа бара віԁлыны катушка ручкаӧн гӧгӧрпӧв җын мынԁа бергӧԁлӧмӧн. Меԁԍа бур іспытајтны пріјомԋік кор ԇікӧԇ тӧԁам, мыј матын уҗалӧ паԍкыԁа јуӧртыс раԃіо-станціја. Тӧԁам-кӧ, кущӧм волна вылын уҗалӧ сіјӧ станціјаыс, поԅӧ ӧтчыԁјӧн вештыны перекԉучаԏеԉ ручка кытчӧ колӧ. Сіԇ, напрімер, шӧркоԃԃем антеннаӧн первојја коктакт вылын (меԁса сај бӧкас) поԅӧ кывзыны станціјајас, коԁјаслӧн уҗалан волна куԅтаыс 350-ԍаԋ-730 метрӧԇ. Тајӧ-жӧ контакт вылын бура поԅӧ кывны Сыктывкарса паԍкыԁа јуӧртыԍ станціјаӧс, коԁі уҗалӧ 535,7 метр куԅта волна вылын. Мӧԁ контакт вылын поԅӧ прімітны 600-1.000 метр куԅта, којмӧԁын — 850-1.250 метр куԅта ԁа ԋоԉӧԁын (меԁԍа асла ԁораԁ) — 1.150-1.500 метр куԅта волна вылын уҗалыԍ станціјајас. Кывзігӧн колӧ регулірујтны ԃеԏектор, віԁлавны ԍпіраԉканас крісталлыԍ унҗык местајас (точкајас), сіԇ-жӧ чорԅӧԁлыны ԁа ԉічӧԁлыны ԍпіраԉканас ԉічкӧмсӧ, кытчӧԇ оз кут бурҗыка кывны. Ԃеԏекторлыԍ крісталлсӧ оз поԅ віԁлавны чуԋӧн, оз поԅ сіԇ-жӧ вуштыны пуртӧн ԉібӧ кӧртјасӧн. Таԇі віԁлалігӧн ԁа вӧрӧԁігӧн крісталл щыкӧ ԁа оз кут уҗавны. Сіјӧс сіԇ-жӧ колӧ віԇны бусԍӧмыԍ ԁа кор он кывзы — мыјӧнкӧ вевԏԏыны (абу-кӧ ачыс ԍԏеклӧ пыщкын). Ԁыр бӧрын крісталл омӧԉтчӧ. Сек поԅӧ бергӧԁны сылыԍ мӧԁар боксӧ. Та могыԍ чашечкасӧ (кӧні крісталлыс) колӧ шонтыны ічӧԏік бі вылын, меԁым сылас појајтӧмыс (јона шонтыны оз поԅ, — крісталлыс щыкӧ), сеԍԍа бергӧԁны крісталлсӧ мӧԁар бок вылас. Сы борын појајтӧм пыр-жӧ бӧр кынмас.

ПРІЈОМԊІКЛЫԌ ԂЕТАԈЈАС ГІЖАЛӦМ

Ԃеԏектор. Ԃеԏектор лӧԍӧԁӧма сы вылӧ, меԁым антеннаӧн прімітӧм коԉебаԋԋӧјас пӧртны звукӧвӧј коԉебаԋԋӧӧ, коԁі вӧрӧԁӧ ԏеԉефонлыԍ мембранасӧ, а сеԍаԋ артмӧны шыјас (звук). Ӧткымын міԋералјас леԇӧны ас пырныс переменнӧј ток сӧмын ӧԏі направԉеԋԋӧӧн, шуам, крісталлԍаԋ јоԍ помӧ, ԉібӧ мӧԁарӧ, јоԍ помԍаԋ крісталлӧ. Тајӧ својство вылас і лӧԍӧԁӧма ԃеԏек- торлыԍ уҗаланногсӧ. Обычнӧја ԃеԏектор овлӧ кык торјыԍ — крісталлыԍ ԁа метаԉԉіческӧј јоԍ помыԍ, ԉібӧ кык ԍікас крісталлыԍ. Јоԍ пом ԁа крісталл оз топыԁа, а муртса інмыштӧны мӧԁа-мӧԁ ԁінас, кӧні артмӧ ԋеыҗыԁ еԉектріческӧј контакт (јітчӧм). Крістаԉԉіческӧј ԃеԏекторјасыԍ ӧтԁор паԍкалӧмаӧԍ лампӧвӧј ԃеԏекторјас, коԁјас пуктыԍԍӧны лампӧвӧј пріјомԋікјасӧ. Крістаԉԉіческӧј ԃеԏектор кокԋіа поԅӧ вӧчны аслыԁ. Та могыԍ колӧ боԍтны ԍвіԋеч тор, 20 грамм сера, коԁі вузаԍԍӧ быԁ апԏекаын ԁа прӧстӧј ԍԏекԉаннӧј пробірка (трубка, коԁлӧн ӧԏі помыс тупкӧса). Ԍвіԋеч колӧ зыртны гырыԍ піԋа (ԁрачӧвӧј) напілокӧн, меԁым артмісны стружкіјас (піԉі-пыԅ). Тащӧм піԉіпыԅсӧ колӧ боԍтны 20 грамм ԁа міча бумага ԉіст вылын бура сорлавны 10 грамм ԍеракӧԁ. Сорлалӧм бӧрын кіԍтӧны пробіркаӧ ԁа омӧԉіка кощкӧԁӧны пуӧ, меԁым пукԍас топыԁҗыка. Та бӧрын пробірка пуктӧны бі вылӧ шонтыны. Меԁым шонԁігӧн бі вылын поԅӧ вӧлі кутны, пробіркаӧ вӧчӧны вороп — вылыс пом гӧгӧрыс гартыштӧны сутуга. Шонтыны колӧ первојсӧ омӧԉҗыка, меԁым ԍераыс сылас, сеԍԍа вочасӧн жарсӧ соԁтыны ԁа сіԇны каԉітчытӧԇыс, кытчӧԇ оз гӧрԁӧԁ ԁа оз мӧԁӧԁчы щын. Секі пробіркасӧ боԍтӧны бі вылыԍ ԁа ԋеԁыр сувтсӧн кутӧм бӧрын пуктӧны бумага тор вылӧ воԁсӧн, меԁым коԉӧм ԍераыс візывтас крісталл вылыԍ. Мінут 10 мыԍԏі, кор пробіркаыс кӧԇалӧ, жеԉԉӧн і перјӧны пыщԍыс артмӧм крісталлсӧ, а пукалӧ кӧ сіјӧ топыԁа — пробіркасӧ колӧ жугӧԁны. Тујанаӧн лоӧ сещӧм крісталл, коԁлӧн жугалӧм іныс (чегӧм ін) ԇірԁалӧ. Ԍвіԋеч-кӧ бур, бур і крісталл лоӧ. Тащӧм ногӧн вӧчӧм крісталл пуктӧны чашечкаӧ ԁа појајтӧны. Чашкаԍаԋыс вӧчԍӧ отвоԁ (ԋужӧԁԍӧ сутуга пом). Крісталл ԁінӧ нӧшта колӧ вӧчны пружінка (сы јылыԍ вӧлі гіжӧма-ԋін вылынҗык). Тајӧ ас вӧчӧм ԃеԏекторнас поԅас кывзыны мукӧԁ ԃеԏекторӧн моз-жӧ. Блокіровочнӧј конԁенсатор. Ԏеԉефоннӧј трубкакӧԁ ортчӧн јітԍӧ постојаннӧј јомкоԍта конԁенсатор, коԁі шуԍӧ „блокіровочнӧјӧн“, Сылӧн јомкоԍтыс колӧ лоны 1500-2000 саԋԏіметр мынԁа. Тащӧм конԃенсатор поԅӧ вӧчны аслыԁ. Та вылӧ колӧ боԍтны парафін пыщкӧ ԍујлӧм папіроснӧј бумага (гіԉзы) ԁа стаԋіоԉ (вӧсԋіԃік ԍвіԋеч ԉібӧ езыԍ, кущӧмјасӧн гартлӧны канфетјас). Папіроснӧј бумагаыԍ вунԁӧны 8 ԉіԍԏік 50 мм куԅтаӧс ԁа 35 мм паԍтаӧс, а стаԋіоԉыԍ — 7 ԉіԍԏік 50 мм куԅтаӧс ԁа 25 мм паԍтаӧс. Та бӧрын боԍтӧны ӧԏі ԉіст бумагасӧ ԁа пуктӧны сы вылӧ стаԋіоԉ (ӧԏіӧс-жӧ) сещӧм ногӧн, меԁым бумагаыслӧн ԁорыс кујім бокԍаԋ коԉӧ 5 мм паԍта тыртӧг, а стаԋіоԉлӧн ӧԏі помыс коԉӧ чургӧԁчыны ортсӧ, кыԇі петкӧԁлӧма 8-ԁ ԍерпас вылын. Пуктӧм стаԋіоԉ колӧ шыԉӧԁыштны вылыссаԋыс ԋеуна шонԁыштӧм пуртӧм ԁа сы вылӧ пуктыны мӧԁ ԉіст бумага ԁа мӧԁ ԉіст стаԋіоԉ, сӧмын тајӧ стаԋіоԉсӧ колӧ чургӧԁны ортсӧ мӧԁар помԍаԋыс. Шонԁӧм пуртӧн тајӧс шыԉӧԁыштӧм бӧрын пуктӧны којмӧԁ ԉіст бумага ԁа стаԋіоԉ, коԁлыԍ чургӧԁӧны помсӧ меԁ улысса ԉістла ԁорас. Сіԇі воԇӧ. Став ԉістјас течӧм бӧрын, јонҗык вылӧ, конԁенсатор гартыштӧны ӧԏі ԉібӧ кык пӧвса бумагаӧн ԁа вылысԍаԋыс кԉејітӧны. Сеԍса стаԋіоԉлыԍ чургӧԁчӧм помјассӧ (кыкнансӧ) кусіԋтӧны бумага вылысас ԁа крепыԁа топӧԁӧны ыргӧныԍ кусіԋтӧм скӧбајасӧн. Скӧбајас берԁӧ крепітӧны лібӧ појајтӧны провоԃԋікјас ( 8-ԁ ԍерпас). Пріјомԋіклыԍ став мукӧԁ ԃетаԉјассӧ вӧлі гіжалӧма тајӧ брошура завоԃітчан омас. Ԏеԉефоннӧј трубка вӧчны ас среԁствојасӧн зев ԍӧкыԁ. Меԁса јона ԍӧкыԁ сы понԁа, мыј еԉектромагԋітсӧ вӧчӧм вылӧ колӧ аслыс пӧлӧс, зев чорыԁ уклаԁ, коԁӧс колӧ кужӧмӧн каԉітны. Та-понԁа ԏеԉефоннӧј трубка бурҗык ԋӧбны мегаԅіныԍ. Ԏеԉефоннӧј трубкајас овлӧны кык пӧлӧс: нізкоомнӧј, коԁлӧн обмоткаас сопроԏівԉеԋԋӧыс сӧмын 300-400 м гӧгӧр, ԁа высокоомнӧј, коԁлӧн

8-ӧԁ ԍерпас. Блокіровочнӧј конԁенсатор вӧчӧм. сопроԏівлеԋԋӧыс јона ыжыԁ — 2000-4000-6000 ом гӧгӧр. Та ногӧн, ԃерт, буржык лоӧ высокоомнӧј трубкаыс. Переԁача нуӧԁыԍ раԃіостанціјаԍаԋ-кӧ абу ылын, поԅӧ кывзыны і ԋізкоомној трубкаӧн.

МЫЈЈАС НӦШТА КОЛӦНЫ РАԂІОУСТАНОВКА ОБОРУԁУЈТӦМ ВЫЛӦ

Быԁ раԃіоустановкалы, лампӧвӧјлы кӧԏ ԃеԏекторнӧјлы, колӧ нӧшта кык зев колана тор: антенна ԁа заԅемԉеԋԋӧ, коԁјастӧг пріјом оз поԅ вӧчны. Сыыԍ кыԋԇі, чарԁ біӧн пӧжар лоӧмыԍ віԁчіԍӧм могыԍ, сещӧм-жӧ коланаӧн лоӧ торја устројство лӧԍӧԁӧм, коԁі шуԍӧ грозӧвӧј перекԉучаԏеԉӧн.

Антенна. Антеннаӧн шуԍӧ вылӧ лептӧм ыргӧн ԉібӧ бронзӧвӧј куш провоԃԋік, коԁӧс ԋужӧԁӧма ӧԏі маштаԍаԋ мӧԁӧ (горізонтаԉнӧја). Сылӧн ӧтар помыс летчӧ пріјомԋікӧ, ԁа шусӧ ԍԋіжеԋԋӧӧн. Сіԇ-кӧ, тајӧ антенналӧн формаыс мунӧ „Г“ шыпаслаԋ, сӧмын горізонтаԉнӧј чаԍтыс сылӧн (вылысыс) лоӧ куԅ. Антеннајас овлӧны „Г“ моԁааӧԍ, „Т“ моԁааӧԍ ԁа мукӧԁ пӧлӧс. Раԃіоԉубіԏеԉјас пӧвсын меԁԍа јона паԍкалӧма „Г“ моԁаа антенна (9-ԁ ԍерпас). Антеннајас јонҗыкасӧ вӧчалӧны 2-3 мм кызта ыргӧн сутугаыԍ, ԉібӧ ԍпеціаԉнӧј вӧчӧм антеннӧј канаԏікыԍ, коԁӧс гартӧма уна пӧвсӧн вӧсԋіԃік ыргӧн сутугајасыԍ. Антенна колӧ раԃіоволнајас куталӧм вылӧ, коԁјасӧс паԍкӧԁӧ сынӧԁӧ переԁача нуӧԁыԍ раԃіостанціја. Антенналӧн куԅта боԍтԍӧ 30-ԍаԋ 60 метрӧԇ. Јона куԅ антенна вылӧ пырны оз рекоменԁујтны. Кыԇі вӧлі віԍталӧма-ԋін, антенна лептӧм ԁа крепітӧм вылӧ лоӧ сувтӧԁны ԍпеціаԉнӧј маштајас, но поԅӧ іспоԉзујтны і сулалыԍ пујас. Машта колӧ ԉептыны муԍаԋ 10-15 метр вылаӧ. Ыҗыԁ вԋімаԋԋӧ колӧ пуктыны антенна бура ізоԉірујтӧм вылӧ. Антенналы оз ков інмыны маштајасӧ ԋі мукӧԁ торјас ԁінӧ. Бура ізоԉірујттӧг ток вермас пышјыны бокӧ ԁа омӧԉа кутас кывны. Антеннаӧс маштајас ԁіныԍ ізоԉіруітӧм (торјӧԁӧм) вылӧ пӧԉзујтчӧны фарфорӧвӧј ізоԉаторјасӧн. Ӧԏі ізоԉатор вылӧ јона наԃејтчыны оз-на поԅ, торја-ԋін зера повоԃԃа ԁырјі. Тапонԁа бурҗык боԍтны антеннаӧ кыкнан помас кык ԉібӧ кујім ізоԉаторӧн ԁа јітлыны чептӧс моз ыргӧн ԉібӧ кӧрт сутуга помјасӧн, кыԇі петкӧԁлӧма 9-ԁ ԍерпас вылын. Меԁ-пом ізоԉаторсӧ машта ԁінӧ поԅӧ кӧртавны сутугаӧн-жӧ, ԉібӧ ԍіралӧм гез помӧн. Нӧшта бурҗык лоас машта берԁӧ ԋе кӧртавны, а јітны вӧжжі коԃ гез ԁа леԇны машта јылӧ крепітӧм блок пыр, меԁым поԅас антеннасӧ леԇлыны і колӧм ԍерԏі зелӧԁны. Антеннӧј канаԏік пыԃԃі боԍтны кӧрт сутуга оз рекоменԁујтчыԍԍы. Сылӧн сопроԏівԉеԋԋӧыс ыҗыԁҗык ԁа пріјомыс лоӧ тӧԁчӧмӧн омӧԉ. Ԍԋіжеԋԋӧ (антеннаԍаԋ летчан сутуга) обычнӧја пыртӧны керкаӧ ӧшіԋ пыр, ԉібӧ ԍԏен пыр. Та могыԍ піԍкӧԁӧны ӧшіԋ рамаӧ ԉібӧ ԍԏенӧ каранԁаш кыза кымын роԅ (поԅӧ кызҗыкӧс) ывлалаԋ ԋеуна пӧкатӧн, меԁым оз кут пырны зер ва. А сԏен ԁіныԍ ізолірујтӧм могыԍ, піԍкӧԁӧм роԅӧ ԍујԍӧ реԅінӧвӧј трубка ԉібӧ форфорӧвӧј воронка, сеԍԍа сы пыр і нуӧԁԍӧ ԍԋіжеԋԋӧлӧн провоԁыс. Керкаӧ пыртӧм бӧрын, ԍԏен ԁінсаԋ бурҗык јітны ізоԉірујтӧм провоԁ (прӧстӧј еԉектріческӧј шнур).

Заԅемԉеԉԋӧ (муӧ ԍујӧм). Заԅемԉеԋԋӧ вӧчӧм вылӧ боԍтӧны 30х30 см паԍта кымын ыргӧн ԉібӧ цінкӧвӧј ԉіст (поԅӧ боԍтны прӧстӧј важ веԁра ԉібӧ цінкујтом таз). Сы берԁӧ појајтӧны кыз, ыргӧн сутуга (провоԃԋік) ԁа гуалӧны муӧ, кыԇі мыј поԅӧ

9-ӧԁ ԍерпас. Антенна вӧчӧм.

пыԁӧҗык ԁа ва слӧја інӧ. Керка ԁінԍаԋ-кӧ матын ем ӧшмӧс (јукмӧс), заԅемԉеԋԋӧ поԅӧ леԇны сетчӧ. Заԅемԉеԋԋӧ ізоԉірујтӧм вӧсна тӧжԁыԍны оз ков, — сіјӧс поԅӧ новлӧԁлыны кӧԏ кыті, сӧмын меԁ ԍԋіҗеԋԋӧӧ оз інмы-а. Керкаӧ, пріјомԋік ԁінӧ пыр- тӧм пылӧ заԅемԉеԋԋӧ провоԁлы колӧ піԍкӧԁны ԍтенӧ ԉібӧ ошіԋӧ мӧԁ роԅ (ԍԋіжеԋԋӧкӧԁ ӧԏі роԅӧԁ пыртны оз поԅ). Антенна ԁа заԅемԉеԋԋӧ вӧчӧм бӧрын раԃіо поԅӧ-ԋін кывзыны. Сӧмын, кыԇі вӧлі віԍталӧма-ԋін, чарԁ біыԍ віԁчыԍӧм могыԍ, колӧ лӧԍӧԁны нӧшта грозӧвӧј перекԉучаԏеԉ. Зев прӧстӧј перекԉучаԏеԉ (ԁвіжок) поԅӧ вӧчны ас среԁствојасӧн. Та вылӧ колӧ боԍтны ԋеыҗыԁ пӧв тор (бурҗык боԍтны парафін піын віԇӧмӧс, ԉібӧ кӧԏ лакірујтӧмӧс) ԁа віԋтітны сетчӧ ӧтар помас, ортчӧн моз кык контакт (оз-кӧ ԍур контактыс — поԅӧ боԍтны прӧстӧј шурупјас). Сеԍԍа колӧ боԍтны ԋеыҗыԁ ыргӧн плаԍԏінка (7 -8 см куԅта), ӧтар помсӧ сылыԍ роԅӧԁны ԁа којмӧԁ контактӧн крепітны сіјӧ-жӧ пу вылӧ мӧԁар помас, сӧмын оз ков јона зелӧԁны, меԁым плаԍԏінкаыс кутас вешлаԍны. Плаԍԏінкалыԍ вешлаԍыԍ помсӧ колӧ јоԍтыштны ԁа тувјавны сетчӧ ԋеыҗыԁ пу ручка. Тащӧм ногӧн вӧчӧм перекԉучаԏеԉ (ԁвіжок) колӧ крепітны ԍтенӧ (керка пыщкӧ), антенналыԍ ԍԋіжеԋԋӧ пыртан роԅ ԁінӧ матӧ. Перекԉучаԏеԉа-ԍтена костӧ колӧ пуктыны фарфоровӧј роԉікјас ԉібӧ пуыԍ вӧчӧм ԇоԉ (ічӧԏік брусок), меԁым контакт помјас оз кутны інмыны ԍтенӧ. Ӧні сеԍԍа мӧԁам јітлыԍны. Ӧԏі контактӧ (перекԉучаԏеԉӧ) шуам, шујгала ԁорас, јітԍӧ ԍніжеԋԋӧлӧн помыс ԁа сеԍаԋ-жӧ нуӧԁԍӧ провоԁ пріјомԋікӧ ԁа јітԍӧ анԏенна кԉемаӧ. Татчӧ торја провоԁ поԅӧ ԋе пуктыны, а ԋужӧԁны пріјомԋікӧԇыс сіјӧ-жӧ ԍԋіжеԋԋӧсӧ. Перекԉучаԏеԉлӧн мӧԁ контактыс јітԍӧ пріјомԋікын заԅемԉеԋԋӧ вӧчан кԉеммакӧԁ, а ыргӧн плаԍԏінка помӧ (ԁвіжок помӧ) јітԍӧ заԅемԉеԋԋӧ провоԃԋік- лӧн помыс, коԁлыԍ мӧԁар помсӧ ԍујӧма муӧ (10-ԁ ԍерпас). Раԃіо кывзігӧн ԁвіжок вештӧны веԍкыԁла ԁор контакт вылӧ. Секі сіјӧ торјалас антенна ԁіныԍ ԁа ӧтпырјӧн јітас пріјомԋікӧс заԅемлеԋԋекӧԁ. Кывзӧ,

10-ӧԁ ԍерпас. Грозовӧј перекԉучатеԉ (веԍкыԁ вылас петкӧԁлӧма бокԍаԋыс).

мыԍ ԁугԁӧм бӧрын, торја-ԋін кӧсјӧ-кӧ лоны гымалӧм, сіԇ-жӧ војјас кежлӧ, ԁвіжок колӧ вештыны шујгала ԁор контак вылӧ. Секі антенна лоӧ јітӧма веԍкыԁа мукӧԁ, а пріјомԋік кыԇ быԏԏӧ бокӧ коԉӧ. Тащӧм ԁырјі кучкас-кӧ антеннаӧ чарԁ бі, сылӧн електріческӧј токыс ставнас пырас муӧ пріјомԋікӧ пыравтӧг.